Zacharias 7
1 And it came to pass in the fourth year of Darius the king, [that] the word of the Lord came to Zacharias on the fourth [day] of the ninth month, which is Chaseleu.
Потом четврте године цара Дарија дође реч Господња Захарији четвртог дана деветог месеца, Хаслева,
2 And Sarasar and Arbeseer the king and his men sent to Bethel, and [that] to propitiate the Lord,
Кад послаше у дом Божји Сарасара и Регемелеха и људе своје да моле Господа,
3 speaking to the priests that were in the house of the Lord Almighty, and to the prophets, saying, The holy offering has come in hither in the fifth month, as it has done already many years.
И да говоре свештеницима, који беху у дому Господа над војскама, и пророцима, и кажу: Хоћемо ли плакати петог месеца одвајајући се, како чинисмо већ толико година?
4 And the word of the Lord of hosts came to me, saying,
И дође ми реч Господња Говорећи:
5 Speak to the whole people of the land, and to the priests, saying, Though you fasted or lamented in the fifth or seventh [months] (yes, behold, these seventy years) have you at all fasted to me?
Кажи свему народу земаљском и свештеницима, и реци: Кад постисте и тужисте петог и седмог месеца за седамдесет година, еда ли мени постисте?
6 And if you eat or drink, do you not eat and drink for yourselves?
А кад једете и пијете, не једете ли и не пијете ли сами?
7 Are not these the words which the Lord spoke by the former prophets, when Jerusalem was inhabited and in prosperity, and her cities round about her, and the hill country and the low country was inhabited?
Нису ли то речи које је Господ прогласио преко пређашњих пророка, кад Јерусалим беше насељен и миран и градови његови око њега, и кад беше насељен јужни крај и равница?
8 And the word of the Lord came to Zacharias, saying,
Дође реч Господња Захарији говорећи:
9 Thus says the Lord Almighty; Judge righteous judgement, and deal mercifully and compassionately every one with his brother:
Овако говори Господ над војскама: Судите право и будите милостиви и жалостиви један другом.
10 and oppress not the widow, or the fatherless, or the stranger, or the poor; and let not one of you remember in his heart the injury of his brother.
И не чините криво удовици ни сироти, иностранцу ни сиромаху, и не мислите зло један другом у срцу свом.
11 But they refused to attend, and madly turned their back, and made their ears heavy, so that they should not hear.
Али не хтеше слушати, и узмакоше раменом натраг, и затискоше уши своје да не чују.
12 And they made their heart disobedient, so as not to listen to my law, and the words which the Lord Almighty sent forth by his Spirit by the former prophets: so there was great wrath from the Lord Almighty.
И срцем својим отврднуше као дијамант да не чују закон и речи које сла Господ над војскама духом својим преко пророка пређашњих; зато дође велик гнев од Господа над војскама.
13 And it shall come to pass, [that] as he spoke, and they listened not, so they shall cry, and I will not listen, says the Lord Almighty.
Зато као што Он вика, а они не слушаше, тако и они викаше а ја их не слушах, говори Господ над војскама.
14 And I will cast them out amongst all the nations, whom they know not; and the land behind them shall be made utterly destitute of any going through or returning: yes they have made the choice land a desolation.
Него их разметнух вихором по свим народима, којих не познаваше, и земља опусте иза њих да нико у њу не дохођаше нити се из ње враћаше, и обратише милу земљу у пустош.
