Psalms 38
1 A Psalm of David for remembrance concerning the Sabbath-day. O Lord, rebuke me not in your wrath, neither chasten me in your anger.
Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
2 For your weapons are fixed in me, and you have pressed your hand heavily upon me.
Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
3 For there is no health in my flesh because of your anger; there is no peace to my bones because of my sins.
Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
4 For my transgressions have gone over mine head: they have pressed heavily upon me like a weighty burden.
Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5 My bruises have become noisome and corrupt, because of my foolishness.
Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
6 I have been wretched and bowed down continually: I went with a mourning countenance all the day.
Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
7 For my soul is filled with mockings; and there is no health in my flesh.
Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
8 I have been afflicted and brought down exceedingly: I have roared for the groaning of my heart.
Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
9 But all my desire is before you; and my groaning is not hidden from you.
Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
10 My heart is troubled, my strength has failed me; and the light of mine eyes is not with me.
Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11 My friends and my neighbours drew near before me, and stood still; and my nearest of kin stood afar off.
Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
12 While they pressed hard upon me that sought my soul: and they that sought my hurt spoke vanities, and devised deceits all the day.
Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
13 But I, as a deaf man, heard not; and was as a dumb man not opening his mouth.
А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
14 And I was as a man that hears not, and who has no reproofs in his mouth.
Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
15 For I hoped in you, O Lord: you will hear, O Lord my God.
Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
16 For I said, Lest mine enemies rejoice against me: for when my feet were moved, they spoke boastingly against me.
Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
17 For I am ready for plagues, and my grief is continually before me.
Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
18 For I will declare mine iniquity, and be distressed for my sin.
Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
19 But mine enemies live, and are mightier than I: and they that hate me unjustly are multiplied.
Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20 They that reward evil for good slandered me; because I followed righteousness.
Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21 Forsake me not, O Lord my God: depart not from me.
Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
22 Draw near to my help, O Lord of my salvation.
Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
