Psalms 35
1 [A Psalm] of David. Judge you, O Lord, them that injure me, fight against them that fight against me.
Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
2 Take hold of shield and buckler, and arise for my help.
Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
3 Bring forth a sword, and stop [the way] against them that persecute me: say to my soul, I am your salvation.
Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
4 Let them that seek my soul be ashamed and confounded: let them that devise evils against me be turned back and put to shame.
Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
5 Let them be as dust before the wind, and an angel of the Lord afflicting them.
Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
6 Let their way be dark and slippery, and an angel of the Lord persecuting them.
Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
7 For without cause they have hid for me their destructive snare: without a cause they have reproached my soul.
Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
8 Let a snare which they know not come upon them; and the gin which they hid take them; and let them fall into the very same snare.
Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
9 But my soul shall exult in the Lord: it shall delight in his salvation.
А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
10 All my bones shall say, O Lord, who is like to you? delivering the poor out of the hand of them that are stronger than he, yes, the poor and needy one from them that spoil him.
Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
11 Unjust witnesses arose, and asked me of things I new not.
Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
12 They rewarded me evil for good, and bereavement to my soul.
Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
13 But I, when they troubled me, put on sackcloth, and humbled my soul with fasting: and my prayer shall return to my [own] bosom.
Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
14 I behaved agreeably towards them as [if it had been] our neighbour [or] brother: I humbled myself as one mourning and sad of countenance.
Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
15 Yet they rejoiced against me, and plagues were plentifully brought against me, and I knew [it] not: they were scattered, but repented not.
А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
16 They tempted me, they sneered at me most contemptuously, they gnashed their teeth upon me.
С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
17 O Lord, when will you look upon me? Deliver my soul from their mischief, mine only-begotten one from the lions.
Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
18 I will give thanks to you even in a great congregation: in an abundant people I will praise you.
Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
19 Let not them that are mine enemies without a cause rejoice against me; who hate me for nothing, and wink with their eyes.
Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
20 For to me they spoke peaceably, but imagined deceits in [their] anger.
Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
21 And they opened wide their mouth upon me; they said Aha, aha, our eyes have seen [it].
Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
22 You have seen [it], O Lord: keep not silence: O Lord, withdraw not [yourself] from me.
Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
23 Awake, O Lord, and attend to my judgement, [even] to my cause, my God and my Lord.
Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
24 Judge me, O Lord, according to your righteousness, O Lord my God; and let them not rejoice against me.
Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
25 Let them not say in their hearts, Aha, aha, [it is pleasing] to our soul: neither let them say, We have devoured him.
Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
26 Let them be confounded and ashamed together that rejoice at my afflictions: let them be clothed with shame and confusion that speak great swelling words against me.
Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
27 Let them that rejoice in my righteousness exult and be glad: and let them say continually, The Lord be magnified, who desire the peace of his servant.
Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
28 And my tongue shall meditate on your righteousness, [and] on your praise all the day.
И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
