Psalms 144
1 [A Psalm] of David concerning Goliad. Blessed [be] the Lord my God, who instructs my hands for battle, [and] my fingers for war.
Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,
2 My mercy, and my refuge; my helper, and my deliverer; my protector, in whom I have trusted; who subdues my people under me.
Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.
3 Lord, what is man, that you are made known to him? or the son of man, that you take account of him?
Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?
4 Man is like to vanity: his days pass as a shadow.
Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.
5 O Lord, bow your heavens, and come down: touch the mountains, and they shall smoke.
Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.
6 Send lightning, and you shall scatter them: send forth your arrows, and you shall discomfit them.
Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.
7 Send forth your hand from on high; rescue me, and deliver me out of great waters, out of the hand of strange children;
Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,
8 whose mouth has spoken vanity, and their right hand is a right hand of iniquity.
Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
9 O God, I will sing a new song to you: I will play to you on a lute of ten strings.
Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,
10 [Even] to him who gives salvation to kings: who redeems his servant David from the hurtful sword.
Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.
11 Deliver me, and rescue me from the hand of strange children, whose mouth has spoken vanity, and their right hand is a right hand of iniquity;
Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
12 whose children are as plants, strengthened in their youth: their daughters are beautiful, sumptuously adorned after the similitude of a temple.
Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;
13 Their garners are full, and bursting with one kind of store after another; their sheep are prolific, multiplying in their streets.
Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.
14 Their oxen are fat: there is no falling down of a hedge, nor going out, nor cry in their folds.
Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.
15 Men bless the people to whom this lot belongs, [but] blessed is the people whose God is the Lord.
Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!
