Psalms 139
1 For the end, a Psalm of David. O Lord, you have proved me, and known me.
Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2 You know my down-sitting and mine up-rising: you understand my thoughts long before.
Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3 You have traced my path and my bed, and have foreseen all my ways.
Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4 For there is no unrighteous word in my tongue: behold, O Lord, you have known all things,
Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5 the last and the first: you have fashioned me, and laid your hand upon me.
Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6 The knowledge of you is too wonderful for me; it is very difficult, I can’t [attain] to it.
Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7 Whither shall I go from your Spirit? and whither shall I flee from my presence?
Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
8 If I should go up to heaven, you are there: if I should go down to hell, you are present. (Sheol h7585)
Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol h7585)
9 If I should spread my wings [to fly] straight forward, and sojourn at the extremity of the sea, [it would be vain],
Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10 for even there your hand would guide me, and your right hand would hold me.
И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11 When I said, Surely the darkness will cover me; even the night [was] light in my luxury.
Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12 For darkness will not be darkness with you; but night will be light as day: as its darkness, so shall its light [be to you].
Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13 For you, O Lord, have possessed my reins; you have helped me from my mother's womb.
Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14 I will give you thanks; for you are fearfully wondrous; wondrous are your works; and my soul knows [it] well.
Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15 My bones, which you made in secret were not hidden from you, nor my substance, in the lowest parts of the earth.
Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16 Your eyes saw my unwrought [substance], and all [men] shall be written in your book; they shall be formed by day, though [there should for a time] be no one amongst them.
Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17 But your friends, O God, have been greatly honoured by me; their rule has been greatly strengthened.
Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18 I will number them, and they shall be multiplied beyond the sand; I awake, and am still with you.
Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19 Oh that you would kill the wicked, O God; depart from me, you men of blood.
Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20 For you will say concerning [their] thought, [that] they shall take your cities in vain.
Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21 Have I not hated them, O Lord, that hate you? and wasted away because of your enemies?
Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22 I have hated them with perfect hatred; they were counted my enemies.
Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23 Prove me, O God, and know my heart; examine me, and know my paths;
Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24 and see if [there is any] way of iniquity in me, and lead me in an everlasting way.
И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
