Proverbs 27
1 Boast not of to-morrow; for you know not what the next day shall bring forth.
Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.
2 Let your neighbour, and not your own mouth, praise you; a stranger, and not your own lips.
Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
3 A stone is heavy, and sand cumbersome; but a fool's wrath is heavier than both.
Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога.
4 Wrath is merciless, and anger sharp: but envy can bear nothing.
Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?
5 Open reproofs are better than secret love.
Бољи је јавни укор него тајна љубав.
6 The wounds of a friend are more to be trusted than the spontaneous kisses of an enemy.
Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни.
7 A full soul scorns honeycombs; but to a hungry soul even bitter things appear sweet.
Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко.
8 As when a bird flies down from its own nest, so a man is brought into bondage whenever he estranges himself from his own place.
Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.
9 The heart delights in ointments and wines and perfumes: but the soul is broken by calamities.
Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним.
10 Your own friend, and your father's friend, forsake not; and when you are in distress go not into your brother's house: better is a friend [that is] near than a brother living far off.
Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.
11 Son, be wise, that your heart may rejoice; and remove you from yourself reproachful words.
Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.
12 A wise man, when evils are approaching, hides himself; but fools pass on, and will be punished.
Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
13 Take away the man's garment, (for a scorner has passed by) whoever lays waste another's goods.
Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.
14 Whosoever shall bless a friend in the morning with a loud voice, shall seem to differ nothing from one who curses [him].
Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву.
15 On a stormy day drops [of rain] drive a man out of his house; so also does a railing woman [drive a man] out of his own house.
Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;
16 The north wind is sharp, but it is called by name propitious.
Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.
17 Iron sharpens iron; and a man sharpens his friend's countenance.
Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.
18 He that plants a fig tree shall eat the fruits of it: so he that waits on his own master shall be honoured.
Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован.
19 As faces are not like [other] faces, so neither are the thoughts of men.
Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.
20 Hell and destruction are not filled; so also are the eyes of men insatiable. [He that fixes his eye is an abomination to the Lord; and the uninstructed do not restrain their tongue.] (Sheol h7585)
Гроб и пропаст никада се не могу заситити, тако очи човечије никада нису сите. (Sheol h7585)
21 Fire is the trial for silver and gold; and a man is tried by the mouth of them that praise him. The heart of the transgressor seeks after mischiefs; but an upright heart seeks knowledge.
Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.
22 Though you scourge a fool, disgracing him in the midst of the council, you will [still] in no wise remove his folly from him.
Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
23 Do you thoroughly know the number of your flock, and pay attention to your herds.
Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
24 For a man [has] not strength and power for ever; neither does he transmit it from generation to generation.
Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.
25 Take care of the herbage in the field, and you shall cut grass, and gather the mountain hay;
Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
26 that you may have [wool of] sheep for clothing: pay attention to the land, that you may have lambs.
Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву.
27 [My] son, you have from me words very useful for your life, and for the life of your servants.
И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.
