Job 3
1 After this Job opened his mouth, and cursed his day,
Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
2 saying,
И проговоривши Јов рече:
3 Let the day perish in which I was born, and that night in which they said, Behold a boy!
Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
4 Let that night be darkness, and let not the Lord regard it from above, neither let light come upon it.
Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
5 But let darkness and the shadow of death seize it; let blackness come upon it;
Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
6 let that day and night be cursed, let darkness carry them away; let it not come into the days of the year, neither let it be numbered with the days of the months.
Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
7 But let that night be pain, and let not mirth come upon it, nor joy.
Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
8 But let him that curses that day curse it, [even] he that is ready to attack the great whale.
Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
9 Let the stars of that night be darkened; let it remain [dark], and not come into light; and let it not see the morning star arise:
Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
10 because it shut not up the gates of my mother's womb, for [so] it would have removed sorrow from my eyes.
Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
11 For why died I not in the belly? and [why] did I not come forth from the womb and die immediately?
Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
12 and why did the knees support me? and why did I suck the breasts?
Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?
13 Now I should have lain down and been quiet, I should have slept and been at rest,
Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
14 with kings [and] councillors of the earth, who gloried in [their] swords;
С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
15 or with rulers, whose gold was abundant, who filled their houses with silver:
Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
16 or [I should have been] as an untimely birth proceeding from his mother's womb, or as infants who never saw light.
Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
17 There the ungodly have burnt out the fury of rage; there the wearied in body rest.
Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
18 And the men of old time have together ceased to hear the exactor's voice.
И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
19 The small and great are there, and the servant that feared his lord.
Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
20 For why is light given to those who are in bitterness, and life to those souls which are in griefs?
Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
21 who desire death, and obtain it not, digging [for it] as [for] treasures;
Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
22 and would be very joyful if they should gain it?
Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
23 Death [is] rest to [such] a man, for God has hedged him in.
Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
24 For my groaning comes before my food, and I weep being beset with terror.
Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
25 For the terror of which I meditated has come upon me, and that which I had feared has befallen me.
Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
26 I was not at peace, nor quiet, nor had I rest; yet wrath came upon me.
Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
