Job 19
1 Then Job answered and said,
А Јов одговори и рече:
2 How long will you vex my soul, and destroy me with words? only know that the Lord has dealt with me thus.
Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3 You speak against me; you do not feel for me, but bear hard upon me.
Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4 Yes verily, I have erred in truth, (but the error abides with myself) in having spoken words which it was not right [to speak]; and my words err, and are unreasonable.
Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5 But alas! for you magnify yourselves against me, and insult me with reproach.
Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6 Know then that it is the Lord that has troubled [me], and has raised his bulwark against me.
Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7 Behold, I laugh at reproach; I will not speak: [or] I will cry out, but [there is] nowhere judgement.
Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8 I am fenced round about, and can by no means escape: he has set darkness before my face.
Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9 And he has stripped me of my glory, and has taken the crown from my head.
Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10 He has torn me around about, and I am gone: and he has cut off my hope like a tree.
Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11 And he has dreadfully handled me in anger, and has counted me for an enemy.
Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12 His troops also came upon me with one accord, liars in wait compassed my ways.
Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13 My brethren have stood aloof from me; they have recognised strangers [rather] than me: and my friends have become pitiless.
Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14 My nearest of kin have not acknowledged me, and they that knew my name, have forgotten me.
Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15 [As for] my household, and my maidservants, I was a stranger before them.
Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16 I called my servant, and he listened not; and my mouth entreated [him].
Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17 And I implored my wife, and earnestly entreated the sons of my concubines.
Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18 But they rejected me for ever; whenever I rise up, they speak against me.
Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19 They that saw me abhorred me: the very persons whom I had loved, rose up against me.
Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20 My flesh is corrupt under my skin, and my bones are held in [my] teeth.
За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21 Pity me, pity me, O friends; for it is the hand of the Lord that has touched me.
Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22 Therefore do you persecute me as also the Lord [does], and are not satisfied with my flesh?
Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23 For oh that my words were written, and that they were recorded in a book forever,
О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24 with an iron pen and lead, or graven in the rocks!
Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25 For I know that he is eternal who is about to deliver me,
Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26 [and] to raise up upon the earth my skin that endures these [sufferings]: for these things have been accomplished to me of the Lord;
И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27 which I am conscious of in myself, which mine eye has seen, and not another, but all have been fulfilled to me in [my] bosom.
Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28 But if you shall also say, What shall we say before him, and [so] find the root of the matter in him?
Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29 Do you also beware of deceit: for wrath will come upon transgressors; and then shall they know where their substance is.
Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
