Esias 2
1 The word which came to Esaias the son of Amos concerning Judea, and concerning Jerusalem.
Реч која дође у утвари Исаији сину Амосовом за Јуду и за Јерусалим.
2 For in the last days the mountain of the Lord shall be glorious, and the house of God [shall be] on the top of the mountains, and it shall be exalted above the hills; and all nations shall come to it.
Биће у потоња времена гора дома Господњег утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стицаће се к њој сви народи.
3 And many nations shall go and say, Come, and let us go up to the mountain of the Lord, and to the house of the God of Jacob; and he will tell us his way, and we will walk in it: for out of Sion shall go forth the law, and the word of the Lord out of Jerusalem.
И ићи ће многи народи говорећи: Ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљевог, и учиће нас својим путевима, и ходићемо стазама Његовим. Јер ће из Сиона изаћи закон, и реч Господња из Јерусалима.
4 And he shall judge amongst the nations, and shall rebuke many people: and they shall beat their swords into ploughshares, and their spears into sickles: and nation shall not take up sword against nation, neither shall they learn to war any more.
И судиће међу народима, и караће многе народе, те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју.
5 And now, O house of Jacob, come, [and] let us walk in the light of the Lord.
Доме Јаковљев, ходи да идемо по светлости Господњој.
6 For he has forsaken his people the house of Israel, because their land is filled as at the beginning with divinations, as the [land] of the Philistines, and many strange children were born to them.
Али си оставио свој народ, дом Јаковљев, јер су пуни зала источних и гатају као Филистеји, и мили су им синови туђински.
7 For their land is filled with silver and gold, and there was no number of their treasures; their land also is filled with horses, and there was no number of chariots.
И земља је њихова пуна сребра и злата, и благу њиховом нема краја; земља је њихова пуна коња, и колима њиховим нема краја.
8 And the land is filled with abominations, [even] the works of their hands; and they have worshipped [the works] which their fingers made.
Пуна је земља њихова идола; делу руку својих клањају се, што начинише прсти њихови.
9 And the mean man bowed down, and the great man was humbled: and I will not pardon them.
И клањају се прости људи, и савијају се главни људи; немој им опростити.
10 Now therefore enter you into the rocks, and hide yourselves in the earth, for fear of the Lord, and by reason of the glory of his might, when he shall arise to strike terribly the earth.
Уђи у стену, и сакриј се у прах од страха Господњег и од славе величанства Његовог.
11 For the eyes of the Lord are high, but man is low; and the haughtiness of men shall be brought low, and the Lord alone shall be exalted in that day.
Поносите очи човечје понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
12 For the day of the Lord of hosts shall be upon every one that is proud and haughty, and upon every one that is high and towering, and they shall be brought down;
Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на сваког који се подиже, те ће бити понижени,
13 and upon every cedar of Libanus, of them that are high and towering, and upon every oak of Basan,
И на све кедре ливанске велике и високе и на све храстове васанске,
14 and upon every high mountain, and upon every high hill,
И на све горе високе и на све хумове издигнуте,
15 and upon every high tower, and upon every high wall,
И на сваку кулу високу и на сваки зид тврди,
16 and upon every ship of the sea, and upon every display of fine ships.
И на све лађе тарсиске и на све ликове миле.
17 And every man shall be brought low, and the pride of men shall fall: and the Lord alone shall be exalted in that day.
Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
18 And they shall hide all [idols] made with hands,
И идола ће нестати сасвим.
19 having carried [them] into the caves, and into the clefts of the rocks, and into the caverns of the earth, for fear of the Lord, and by reason of the glory of his might, when he shall arise to strike terribly the earth.
И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.
20 For in that day a man shall cast forth his silver and gold abominations, which they made [in order] to worship vanities and bats;
Тада ће бацити човек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слепим мишевима,
21 to enter into the caverns of the solid rock, and into the clefts of the rocks, for fear of the Lord, and by reason of the glory of his might, when he shall arise to strike terribly the earth.
Улазећи у раселине камене и у пећине камене од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.
Прођите се човека, коме је дах у носу; јер шта вреди?
