Psalms 50
1 A Psalm for Asaph. The God of gods, the Lord, has spoken, and called the earth from the rising of the sun to the going down [thereof].
Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2 Out of Sion [comes] the excellence of his beauty.
Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3 God, our God, shall come manifestly, and shall not keep silence: a fire shall be kindled before him, and round about him there shall be a very great tempest.
Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4 He shall summon the heaven above, and the earth, that he may judge his people.
Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5 Assemble ye his saints to him, those that have engaged in a covenant with him upon sacrifices.
"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
6 And the heavens shall declare his righteousness: for God is judge. (Pause)
(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7 Hear, my people, and I will speak to thee, O Israel: and I will testify to thee: I am God, thy God.
Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8 I will not reprove thee on account of thy sacrifices; for thy whole-burnt-offerings are before me continually.
Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9 I will take no bullocks out of thine house, nor he-goats out of thy flocks.
Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10 For all the wild beasts of the thicket are mine, the cattle on the mountains, and oxen.
Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11 I know all the birds of the sky; and the beauty of the field is mine.
Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12 If I should be hungry, I will not tell thee: for the world is mine, and the fullness of it.
Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13 Will I eat the flesh of bulls, or drink the blood of goats?
Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14 Offer to God the sacrifice of praise; and pay thy vows to the Most High.
Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15 And call upon me in the day of affliction; and I will deliver thee, and thou shalt glorify me. (Pause)
Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16 But to the sinner God has said, Why dost thou declare my ordinances, and take up my covenant in thy mouth?
А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17 Whereas thou hast hated instruction, and hast cast my words behind [thee].
А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18 If thou sawest a thief, thou rannest along with him, and hast cast in thy lot with adulterers.
Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19 Thy mouth has multiplied wickedness, and thy tongue has framed deceit.
Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20 Thou didst sit and speak against thy brother, and didst scandalize thy mother's son.
Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21 These things thou didst, and I kept silence: thou thoughtest wickedly that I should be like thee, [but] I will reprove thee, and set [thine offences] before thee.
Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
22 Now consider these things, ye that forget God, lest he rend [you], and there is no deliverer.
Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23 The sacrifice of praise will glorify me: and that is the way wherein I will shew to him the salvation of God.
Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
