Psalms 139
1 For the end, a Psalm of David. O Lord, thou hast proved me, and known me.
Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2 Thou knowest my down-sitting and mine up-rising: thou understandest my thoughts long before.
Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3 Thou hast traced my path and my bed, and hast foreseen all my ways.
Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4 For there is no unrighteous word in my tongue: behold, O Lord, thou hast known all things,
Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5 the last and the first: thou hast fashioned me, and laid thine hand upon me.
Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6 The knowledge of thee is too wonderful for me; it is very difficult, I cannot [attain] to it.
Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7 Whither shall I go from thy Spirit? and whither shall I flee from my presence?
Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
8 If I should go up to heaven, thou art there: if I should go down to hell, thou art present. (Sheol h7585)
Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol h7585)
9 If I should spread my wings [to fly] straight forward, and sojourn at the extremity of the sea, [it would be vain],
Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10 for even there thy hand would guide me, and thy right hand would hold me.
И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11 When I said, Surely the darkness will cover me; even the night [was] light in my luxury.
Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12 For darkness will not be darkness with thee; but night will be light as day: as its darkness, so shall its light [be to thee].
Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13 For thou, O Lord, hast possessed my reins; thou hast helped me from my mother's womb.
Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14 I will give thee thanks; for thou art fearfully wondrous; wondrous are thy works; and my soul knows [it] well.
Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15 My bones, which thou madest in secret were not hidden from thee, nor my substance, in the lowest parts of the earth.
Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16 Thine eyes saw my unwrought [substance], and all [men] shall be written in thy book; they shall be formed by day, though [there should for a time] be no one among them.
Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17 But thy friends, O God, have been greatly honoured by me; their rule has been greatly strengthened.
Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18 I will number them, and they shall be multiplied beyond the sand; I awake, and am still with thee.
Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19 Oh that thou wouldest slay the wicked, O God; depart from me, ye men of blood.
Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20 For thou wilt say concerning [their] thought, [that] they shall take thy cities in vain.
Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21 Have I not hated them, O Lord, that hate thee? and wasted away because of thine enemies?
Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22 I have hated them with perfect hatred; they were counted my enemies.
Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23 Prove me, O God, and know my heart; examine me, and know my paths;
Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24 and see if [there is any] way of iniquity in me, and lead me in an everlasting way.
И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
