Proverbs 3
1 [My] son, forget not my laws; but let thine heart keep my words:
Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
2 for length of existence, and years of life, and peace, shall they add to thee.
Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
3 Let not mercy and truth forsake thee; but bind them about thy neck:
Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
4 so shalt thou find favour: and do thou provide things honest in the sight of the Lord, and of men.
Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
5 Trust in God with all thine heart; and be not exalted in thine own wisdom.
Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
6 In all thy ways acquaint thyself with her, that she may rightly direct thy paths.
На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
7 Be not wise in thine own conceit; but fear God, and depart from all evil.
Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
8 Then shall there be health to thy body, and good keeping to thy bones.
То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
9 Honour the Lord with thy just labours, and give him the first of thy fruits of righteousness:
Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
10 that thy storehouses may be completely filled with corn, and that thy presses may burst forth with wine.
И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
11 [My] son, despise not the chastening of the Lord; nor faint when thou art rebuked of him:
Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
12 for whom the Lord loves, he rebukes, and scourges every son whom he receives.
Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
13 Blessed is the man who has found wisdom, and the mortal who knows prudence.
Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
14 For it is better to traffic for her, than for treasures of gold and silver.
Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
15 And she is more valuable than precious stones: no evil thing shall resist her: she is well known to all that approach her, and no precious thing is equal to her in value.
Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
16 For length of existence and years of life are in her right hand; and in her left hand are wealth and glory: out of her mouth proceeds righteousness, and she carries law and mercy upon her tongue.
Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
17 Her ways are good ways, and all her paths are peaceful.
Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
18 She is a tree of life to all that lay hold upon her; and she is [a] secure [help] to all that stay themselves on her, as on the Lord.
Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
19 God by wisdom founded the earth, and by prudence he prepared the heavens.
Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
20 By understanding were the depths broken up, and the clouds dropped water.
Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
21 [My] son, let [them] not pass from [thee], but keep my counsel and understanding:
Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
22 that thy soul may live, and that there may be grace round thy neck; and it shall be health to thy flesh, and safety to thy bones:
И биће живот души твојој и накит грлу твом.
23 that thou mayest go confidently in peace in all thy ways, and that thy foot may not stumble.
Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
24 For if thou rest, thou shalt be undismayed; and if thou sleep, thou shalt slumber sweetly.
Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
25 And thou shalt not be afraid of alarm coming upon thee, neither of approaching attacks of ungodly men.
Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
26 For the Lord shall be over all thy ways, and shall establish thy foot that thou be not moved.
Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
27 Forbear not to do good to the poor, whensoever thy hand may have [power] to help [him].
Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
28 Say not, Come back another time, to-morrow I will give; while thou art able to do [him] good: for thou knowest not what the next day will bring forth.
Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
29 Devise not evil against thy friend, living near thee and trusting in thee.
Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
30 Be not ready to quarrel with a man without a cause, lest he do thee some harm.
Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
31 Procure not the reproaches of bad men, neither do thou covet their ways.
Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
32 For every transgressor is unclean before the Lord; neither does he sit among the righteous.
Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
33 The curse of God is in the houses of the ungodly; but the habitations of the just are blessed.
Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
34 The Lord resists the proud; but he gives grace to the humble.
Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
35 The wise shall inherit glory; but the ungodly have exalted [their own] dishonour.
Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
