Proverbs 29
1 A reprover is better than a stiff-necked man: for when the latter is suddenly set on fire, there shall be no remedy.
Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
2 When the righteous are praised, the people will rejoice: but when the ungodly rule, men mourn.
Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
3 When a man loves wisdom, his father rejoices: but he that keeps harlots will waste wealth.
Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
4 A righteous king establishes a country: but a transgressor destroys [it].
Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
5 He that prepares a net in the way of his own friend, entangles his own feet in it.
Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
6 A great snare [is spread] for a sinner: but the righteous shall be in joy and gladness.
У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
7 A righteous man knows how to judge for the poor: but the ungodly understands not knowledge; and the poor man has not an understanding mind.
Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
8 Lawless men burn down a city: but wise men turn away wrath.
Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
9 A wise man shall judge nations: but a worthless man being angry laughs and fears not.
Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
10 Bloody men hate a holy [person], but the upright will seek his soul.
Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
11 A fool utters all is mind: but the wise reserves his in part.
Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
12 When a king hearkens to unjust language, all his subjects are transgressors.
Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
13 When the creditor and debtor meet together, the Lord oversees them both.
Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
14 When a king judges the poor in truth, his throne shall be established for a testimony.
Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
15 Stripes and reproofs give wisdom: but an erring child disgraces his parents.
Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
16 When the ungodly abound, sins abound: but when they fall, the righteous are warned.
Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
17 Chasten thy son, and he shall give thee rest; and he shall give honour to thy soul.
Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
18 There shall be no interpreter to a sinful nation: but he that observes the law is blessed.
Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
19 A stubborn servant will not be reproved by words: for even if he understands, still he will not obey.
Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
20 If thou see a man hasty in [his] words, know that the fool has hope rather than he.
Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
21 He that lives wantonly from a child, shall be a servant, and in the end shall grieve over himself.
Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
22 A furious man stirs up strife, and a passionate man digs up sin.
Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
23 Pride brings a man low, but the Lord upholds the humble-minded with honour.
Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
24 He that shares with a thief, hates his own soul: and if any having heard an oath uttered tell not of it,
Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
25 [they] fearing and reverencing men [unreasonably] have been overthrown, but he that trusts in the Lord shall rejoice. Ungodliness causes a man to stumble: but he that trusts in his master shall be safe.
Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
26 Many wait on the favour of rulers; but justice comes to a man from the Lord.
Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
27 A righteous man is an abomination to an unrighteous man, and the direct way is an abomination to the sinner.
Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
