Proverbs 22
1 A fair name is better than much wealth, and good favour is above silver and gold.
Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
2 The rich and the poor meet together; but the Lord made them both.
Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
3 An intelligent man seeing a bad man severely punished is himself instructed, but fools pass by and are punished.
Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
4 The fear of the Lord is the offspring of wisdom, and wealth, and glory, and life.
Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
5 Thistles and snares are in perverse ways; but he that keeps his soul will refrain from them.
Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
7 The rich will rule over the poor, and servants will lend to their own masters.
Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
8 He that sows wickedness shall reap troubles; and shall fully receive the punishment of his deeds. God loves a cheerful and liberal man; but [a man] shall fully prove the folly of his works.
Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
9 He that has pity on the poor shall himself be maintained; for he has given of his own bread to the poor. He that gives liberally secures victory an honour; but he takes away the life of them that posses [them].
Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
10 Cast out a pestilent person from the council, and strife shall go out with him; for when he sits in the council he dishonours all.
Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
11 The Lord loves holy hearts, and all blameless persons are acceptable with him: a king rules with his lips.
Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
12 But the eyes of the Lord preserve discretion; but the transgressor despises [wise] words.
Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
13 The sluggard makes excuses, and says, [There is] a lion in the ways, and murderers in the streets.
Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
14 The mouth of a transgressor is a deep pit; and he that is hated of the Lord shall fall into it. Evil ways are before a man, and he does not like to turn away from them; but it is needful to turn aside from a perverse and bad way.
Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
15 Folly is attached to the heart of a child, but the rod and instruction are [then] far from him.
Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
16 He that oppresses the poor, increases his own substance, yet gives to the rich so as to make it less.
Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
17 Incline thine ear to the words of wise men: hear also my word, and apply thine heart,
Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
18 that thou mayest know that they are good: and if thou lay them to heart, they shall also gladden thee on thy lips.
Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
19 That thy hope may be in the Lord, and he may make thy way known to thee.
Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
20 And do thou too repeatedly record them for thyself on the table of thine heart, for counsel and knowledge.
Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
21 I therefore teach thee truth, and knowledge good to hear; that thou mayest answer words of truth to them that question thee.
Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
22 Do no violence to the poor, for he is needy: neither dishonour the helpless [man] in the gates.
Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
23 For the Lord will plead his cause, and thou shalt deliver thy soul in safety.
Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
24 Be not companion to a furious man; neither lodge with a passionate man:
Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
25 lest thou learn of his ways, and get snares to thy soul.
Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
26 Become not surety from respect of a man's person.
Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
27 For if those have not whence to give compensation, they will take the bed [that is] under thee.
Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
28 Remove not the old landmarks, which thy fathers placed.
Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
29 It is fit that an observant man and [one] diligent in his business should attend on kings, and not attend on slothful men.
Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.
