Proverbs 16
1 All the works of the humble [man] are manifest with God; but the ungodly shall perish in an evil day.
Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
5 Every one that is proud in heart is unclean before God, and he that unjustly strikes hands with hand shall not be held guiltless. The beginning of a good way is to do justly; and it is more acceptable with God than to offer sacrifices. He that seeks the Lord shall find knowledge with righteousness: and they that rightly seek him shall find peace. All of the works of the Lord [are done] with righteousness; and the ungodly [man] is kept for the evil day.
Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
10 [There is] an oracle upon the lips of a king; and his mouth shall not err in judgment.
Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
11 The poise of the balance is righteousness with the Lord; and his works are righteous measures.
Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
12 An evil-doer is an abomination to a king; for the throne of rule is established by righteousness.
Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
13 Righteous lips are acceptable to a king; and he loves right words.
Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
14 The anger of a king is a messenger of death; but a wise man will pacify him.
Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
15 The son of a king is in the light of life; and they that are in favour with him are as a cloud of latter rain.
У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
16 The brood of wisdom is more to be chosen than gold, and the brood of prudence more to be chosen than silver.
Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
17 The paths of life turn aside from evil; and the ways of righteousness are length of life. He that receives instruction shall be in prosperity; and he that regards reproofs shall be made wise. He that keeps his ways, preserves his own soul; and he that loves his life will spare his mouth.
Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
18 Pride goes before destruction, and folly before a fall.
Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
19 Better is a meek-spirited [man] with lowliness, than one who divides spoils with the proud.
Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
20 [He who is] skillful in business finds good: but he that trusts in God is most blessed.
Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
21 [Men] call the wise and understanding evil: but they that are pleasing in speech shall hear more.
Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
22 Understanding is a fountain of life to its possessors; but the instruction of fools is evil.
Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
23 The heart of the wise will discern the [things which proceed] from his own mouth; and on his lips he will wear knowledge.
Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
24 Good words are honeycombs, and the sweetness thereof is a healing of the soul.
Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
25 There are ways that seem to be right to a man, but the end of them looks to the depth of hell. (questioned)
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
26 A man who labours, labours for himself, and drives from [him] his own ruin.
Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
27 But the perverse bears destruction upon his own mouth: a foolish man digs up evil for himself, and treasures fire on his own lips.
Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
28 A perverse man spreads mischief, and will kindle a torch of deceit with mischiefs; and he separates friends.
Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
29 A transgressor tries [to ensnare] friends, and leads them in ways [that are] not good.
Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
30 And the man that fixes his eyes devises perverse things, and marks out with his lips all evil: he is a furnace of wickedness.
Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
31 Old age is a crown of honour, but it is found in the ways of righteousness.
Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
32 A man slow to anger is better than a strong [man]; and he that governs [his] temper better than he that takes a city.
Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
33 All [evils] come upon the ungodly into [their] bosoms; but all righteous things [come] of the Lord.
Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
