Numbers 35
1 And the Lord spoke to Moses to the west of Moab by Jordan near Jericho, saying,
Још рече Господ Мојсију у пољу моавском на Јордану према Јерихону говорећи:
2 Give orders to the children of Israel, and they shall give to the Levites cities to dwell in from the lot of their possession, and they shall give to the Levites the suburbs of the cities round about them.
Заповеди синовима Израиљевим нека даду од наследства свог Левитима градове, где ће живети; и подграђа око градова подајте им,
3 And the cities shall be for them to dwell in, and their enclosures shall be for their cattle and all their beasts.
Да у градовима живе, а у подграђима њиховим да им стоји стока и имање њихово и све животиње њихове.
4 And the suburbs of the cities which ye shall give to the Levites, shall be from the wall of the city and outwards two thousand cubits round about.
А подграђа која дате Левитима нека буду на хиљаду лаката далеко од зидова градских унаоколо.
5 And thou shalt measure outside the city on the east side two thousand cubits, and on the south side two thousand cubits, and on the west side two thousand cubits, and on the north side two thousand cubits; and your city shall be in the midst of this, and the suburbs of the cities [as described].
Зато измерите иза сваког града на исток две хиљаде лаката, и на југ две хиљаде лаката, и на запад две хиљаде лаката, и на север две хиљаде лаката, тако да град буде у среди. Толика нека буду подграђа њихова.
6 And ye shall give the cities to the Levites, the six cities of refuge which ye shall give for the slayer to flee thither, and in addition to these, forty-two cities.
А од градова које дате Левитима одвојте шест градова за уточиште, да онамо утече ко би кога убио; и осим њих подајте им четрдесет и два града.
7 Ye shall give to the Levites in all forty-eight cities, them and their suburbs.
Свега градова, које ћете дати Левитима да буде четрдесет и осам градова, сваки са својим подграђем.
8 And as for the cities which ye shall give out of the possession of the children of Israel, from those [that have] much [ye shall give] much, and from those that have less ye shall give less: they shall give of their cities to the Levites each one according to his inheritance which they shall inherit.
А тих градова што ћете дати од наследства синова Израиљевих, од оних који имају више подајте више, а од оних који имају мање подајте мање; сваки према наследству које ће имати нека да од својих градова Левитима.
9 And the Lord spoke to Moses, saying,
Још рече Господ Мојсију говорећи:
10 Speak to the children of Israel, and thou shalt say to them, Ye are to cross over Jordan into the land of Chanaan.
Реци синовима Израиљевим и кажи им: Кад пређете преко Јордана у земљу хананску,
11 And ye shall appoint to yourselves cities: they shall be to you cities of refuge for the slayer to flee to, every one who has killed another unintentionally.
Од градова који вам допадну одвојте градове за уточиште да у њих утече крвник који убије кога нехотице.
12 And the cities shall be to you places of refuge from the avenger of blood, and the slayer shall not die until he stands before the congregation for judgment.
И ти ће вам градови бити уточишта од осветника, да не погине крвник докле не стане на суд пред збор.
13 And the cities which ye shall assign, [even] the six cities, shall be places of refuge for you.
И тако од тих градова које дате шест градова биће вам уточишта.
14 Ye shall assign three cities on the other side of Jordan, and ye shall assign three cities in the land of Chanaan.
Три таква града подајте с ове стране Јордана, а три града подајте у земљи хананској, ти градови нека буду уточишта.
15 It shall be a place of refuge for the children of Israel, and for the stranger, and for him that sojourns among you; these cities shall be for a place of refuge, for every one to flee thither who has killed a man unintentionally.
Синовима Израиљевим и дошљаку и странцу, који се бави међу њима, нека тих шест градова буду уточишта, да утече у њих ко год убије кога нехотице.
16 And if he should smite him with an iron instrument, and the man should die, he is a murderer; let the murderer by all means be put to death.
Али ако гвожђем удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.
17 And if he should smite him with a stone [thrown] from his hand, whereby a man may die, and he [thus] die, he is a murderer; let the murderer by all means be put to death.
И ако каменом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.
18 And if he should smite him with an instrument of wood from his hand, whereby he may die, and he [thus] die, he is a murderer; let the murderer by all means be put to death.
Или ако дрветом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.
19 The avenger of blood himself shall slay the murderer: whensoever he shall meet him he shall slay him.
Осветник нека погуби крвника; кад га удеси, нека га погуби.
20 And if he should thrust him through enmity, or cast any thing upon him from an ambuscade, and the man should die,
Ако га из мржње тури, или се баци чим на њ навалице, те онај умре,
21 or if he have smitten him with his hand through anger, and the man should die, let the man that smote him be put to death by all means, he is a murderer: let the murderer by all means be put to death: the avenger of blood shall slay the murderer when he meets him.
Или ако га из непријатељства удари руком, те онај умре, нека се погуби такав убица, крвник је; осветник нека погуби тог крвника кад га удеси.
22 But if he should thrust him suddenly, not through enmity, or cast any thing upon him, not from an ambuscade,
Ако ли га нехотице тури без непријатељства, или се баци на њ чим нехотице,
23 or [smite him] with any stone, whereby a man may die, unawares, and it should fall upon him, and he should die, but he was not his enemy, nor sought to hurt him;
Или каменом од ког може човек погинути, ако се баци на њ нехотице, те онај умре, а није му непријатељ, нити му тражи зла,
24 then the assembly shall judge between the smiter and the avenger of blood, according to these judgments.
Тада да суди збор између убице и осветника по овом закону.
25 And the congregation shall rescue the slayer from the avenger of blood, and the congregation shall restore him to his city of refuge, whither he fled for refuge; and he shall dwell there till the death of the high-priest, whom they anointed with the holy oil.
И збор нека избави крвника из руке осветникове и врати га у уточиште његово, куда је утекао, и онде нека остане докле не умре поглавар свештенички, који је помазан светим уљем.
26 But if the slayer should in any wise go out beyond the bounds of the city whither he fled for refuge,
Ако крвник како год изиђе преко међе свог уточишта у које је утекао,
27 and the avenger of blood should find him without the bounds of the city of his refuge, and the avenger of blood should kill the slayer, he is not guilty.
И нађе га осветник преко међе уточишта његовог, ако крвника убије осветник, неће бити крив за крв.
28 For he ought to have remained in the city of refuge till the high-priest died; and after the death of the high-priest the slayer shall return to the land of his possession.
Јер у уточишту свом ваља да стоји докле не умре поглавар свештенички; па кад умре поглавар свештенички, онда треба да се врати крвник у земљу наследства свог.
29 And these things shall be to you for an ordinance of judgment throughout your generations in all your dwellings.
Ово да вам је уредба за суђење од колена до колена по свим становима вашим.
30 Whoever kills a man, thou shalt slay the murderer on the testimony of witnesses; and one witness shall not testify against a soul that he should die.
Ко би хтео погубити човека, по сведоцима нека погуби крвника; али један сведок не може сведочити да се ко погуби.
31 And ye shall not accept ransoms for life from a murderer who is worthy of death, for he shall be surely put to death.
Не узимајте откуп за крвника, који заслужи смрт, него нека се погуби.
32 Ye shall not accept a ransom [to excuse] his fleeing to the city of refuge, so that he should again dwell in the land, until the death of the high-priest.
Ни од оног не узимајте откуп који утече у уточиште, да би се вратио да живи у својој земљи пре него умре свештеник;
33 So shall ye not pollute with murder the land in which ye dwell; for this blood pollutes the land, and the land shall not be purged from the blood shed upon it, but by the blood of him that shed it.
Да не бисте скврнили земљу у којој сте, јер крв она скврни земљу, а земља се не може очистити од крви која се пролије на њој другачије него крвљу оног који је пролије.
34 And ye shall not defile the land whereon ye dwell, on which I dwell in the midst of you; for I am the Lord dwelling in the midst of the children of Israel.
Зато не скврните земље у којој наставате и у којој ја наставам, јер ја Господ наставам усред синова Израиљевих.
