Job 18
1 Then Baldad the Sauchite answered and said,
А Вилдад Сушанин одговори и рече:
2 How long wilt thou continue? forbear, that we also may speak.
Кад ћете свршити разговор? Оразумите се, па ћемо онда говорити.
3 For wherefore have we been silent before thee like brutes?
Зашто се мисли да смо као стока? Зашто смо гадни у вашим очима?
4 Anger has possessed thee: for what if thou shouldest die; would [the earth] under heaven be desolate? or shall the mountains be overthrown from their foundations?
Који растржеш душу своју у јарости својој, хоће ли се тебе ради оставити земља и стена се преместити са свог места?
5 But the light of the ungodly shall be quenched, and their flame shall not go up.
Да, видело безбожних угасиће се, и искра огња њиховог неће сијати.
6 His light [shall be] darkness in [his] habitation, and his lamp shall be put out with him.
Видело ће помркнути у шатору његовом, и жижак ће се његов угасити у њему.
7 Let the meanest of men spoil his goods, and let his counsel deceive [him].
Силни кораци његови стегнуће се, и обориће га његова намера.
8 His foot also has been caught in a snare, [and] let it be entangled in a net.
Јер ће се увалити у замку ногама својим и наићи ће на мрежу;
9 And let snares come upon him: he shall strengthen those that thirst for his destruction.
Ухватиће га замка за пету и свладаће га лупеж.
10 His snare is hid in the earth, and that which shall take him is by the path.
Сакривено му је пругло на земљи, и клопка на стази.
11 Let pains destroy him round about, and let many [enemies] come about him,
Од свуда ће га страхоте страшити и тераће га устопце.
12 [vex him] with distressing hunger: and a signal destruction has been prepared for him.
Изгладнеће сила његова, и невоља ће бити готова уза њ.
13 Let the soles of his feet be devoured: and death shall consume his beauty.
Појешће жиле коже његове, појешће жиле његове првенац смрти.
14 And let health be utterly banished from his tabernacle, and let distress seize upon him with a charge from the king.
Ишчупаће се из стана његовог узданица његова, и то ће га одвести к цару страшном.
15 It shall dwell in his tabernacle in his night: his excellency shall be sown with brimstone.
Наставаће се у шатору његовом, који неће бити његов, посуће се сумпором стан његов.
16 His roots shall be dried up from beneath, and his crop shall fall away from above.
Жиле ће се његове посушити оздо, и озго ће се сасећи гране његове.
17 Let his memorial perish out of the earth, and his name shall be publicly cast out.
Спомен ће његов погинути на земљи, нити ће му име бити по улицама.
18 Let [one] drive him from light into darkness.
Одагнаће се из светлости у мрак, и избациће се из света.
19 He shall not be known among his people, nor his house preserved on the earth.
Ни сина ни унука неће му бити у народу његовом, нити каквог остатка у становима његовим.
20 But strangers shall dwell in his possessions: the last groaned for him, and wonder seized the first.
Чудиће се дану његовом који буду после њега, а који су били пре обузеће их страх.
21 These are the houses of the unrighteous, and this is the place of them that know not the Lord.
Такви су станови безаконикови, и такво је место оног који не зна за Бога.
