Jeremias 5
1 Run ye about in the streets of Jerusalem, and see, and know, and seek in her broad places, if ye can find [one], if there is any one that does judgment, and seeks faithfulness; and I will pardon them, saith the Lord.
Прођите по улицама јерусалимским, и видите сада и разберите и потражите по улицама његовим, хоћете ли наћи човека, има ли ко да чини што је право и да тражи истину, па ћу опростити.
2 The Lord lives, they say; do they not therefore swear falsely?
Ако и говоре: Тако да је жив Господ! Опет се криво куну.
3 O Lord, thine eyes are upon faithfulness: thou hast scourged them, but they have not grieved; thou hast consumed them; but they would not receive correction: they have made their faces harder than a rock; and they would not return.
Господе! Не гледају ли очи Твоје на истину! Бијеш их, али их не боли; сатиреш их, али неће да приме науке, тврђе им је лице од камена, неће да се обрате.
4 Then I said, It may be they are poor; for they are weak, for they know not the way of the Lord, or the judgment of God.
И ја рекох: Сиромаси су, лудо раде, јер не знају пут Господњи, закон Бога свог.
5 I will go to the rich men, and will speak to them; for they have known the way of the Lord, and the judgment of God: but, behold, with one consent they have broken the yoke, they have burst the bonds.
Идем к властељима, и њима ћу говорити, јер они знају пут Господњи, закон Бога свог; али и они изломише јарам, покидаше свезе.
6 Therefore has a lion out of the forest smitten them, and a wolf has destroyed them even to [their] houses, and a leopard has watched against their cities: all that go forth from them shall be hunted: for they have multiplied their ungodliness, they have strengthened themselves in their revoltings.
За то ће их побити лав из шуме, вук ће их вечерњи потрти, рис ће вребати код градова њихових, ко год изиђе из њих биће растргнут, јер је много греха њихових и силни су одмети њихови.
7 In what [way] shall I forgive thee for these things? Thy sons have forsaken me, and sworn by them that are no gods: and I fed them to the full, and they committed adultery, and lodged in harlots' houses.
Како ћу ти опростити то? Синови твоји оставише мене, и куну се онима који нису богови. Како их наситих, стадоше чинити прељубу, и у кућу курвину стичу се гомилом.
8 They became as wanton horses: they neighed each one after his neighbour's wife.
Јутром су кад устају као товни коњи, сваки рже за женом ближњег свог.
9 Shall I not visit for these things? saith the Lord: and shall not my soul be avenged on such a nation as this.
За то ли нећу походити? Вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу?
10 Go up upon her battlements, and break [them] down; but make not a full end: leave her buttresses: for they are the Lord's.
Изађите му на зидове и развалите, али немојте сасвим затрти, скините му преворнице, јер нису Господње.
11 For the house of Israel have indeed dealt treacherously against me, saith the Lord: the house of Juda also
Јер ме сасвим изневери дом Израиљев и дом Јудин, вели Господ.
12 have lied to their Lord, and they have said, These things are not so; no evils shall come upon us; and we shall not see sword or famine.
Ударише у бах Господу и рекоше: Није тако, неће нас зло задесити, и нећемо видети мача ни глади.
13 Our prophets became wind, and the word of the Lord was not in them.
А ти пророци отићи ће у ветар, и речи нема у њима, њима ће бити тако.
14 Therefore thus saith the Lord Almighty, Because ye have spoken this word, behold, I have made my words in thy mouth fire, and this people wood, and it shall devour them.
Зато овако вели Господ Господ над војскама: Кад тако говорите, ево ја ћу учинити да речи моје у устима твојим буду као огањ, а овај народ дрва, те ће их спалити.
15 Behold, I [will] bring upon you a nation from far, O house of Israel, saith the Lord; a nation the sound of whose language one shall not understand.
Гле, ја ћу довести на вас народ из далека, доме Израиљев, вели Господ, народ јак, народ стар, народ коме језика нећеш знати нити ћеш разумети шта говори;
16 [They are] all mighty men:
Коме је тул као гроб отворен, сви су јаки.
17 and they shall devour your harvest, and your bread; and shall devour your sons, and your daughters; and they shall devour your sheep, and your calves, and devour your vineyards, and your fig-plantations, and your olive yards: and they shall utterly destroy your strong cities, wherein ye trusted, with the sword.
И појешће летину твоју и хлеб твој, што синови твоји и кћери твоје хтеше јести, појешће овце твоје и говеда твоја, појешће винову лозу твоју и смокве твоје, и мачем ће затрти тврде градове твоје у које се уздаш.
18 And it shall come to pass in those days, saith the Lord thy God, that I will not utterly destroy you.
Али ни тада, вели Господ, нећу вас сасвим затрти.
19 And it shall come to pass, when ye shall say, Wherefore has the Lord our God done all these things to us? that thou shalt say to them, Because ye served strange gods in your land, so shall ye serve strangers in a land that is not yours.
Јер кад кажете: Зашто нам чини Господ Бог наш све ово? Тада им реци: Како остависте мене и служисте туђим боговима у земљи својој, тако ћете служити туђинцима у земљи која није ваша.
20 Proclaim these things to the house of Jacob, and let them be heard in the house of Juda.
Јавите ово у дому Јаковљевом, и огласите у Јуди, говорећи:
21 Hear ye now these things, O foolish and senseless people; who have eyes, and see not; and have ears, and hear not:
Чујте ово, луди и безумни народе, који имате очи, а не видите, који имате уши, а не чујете.
22 will ye not be afraid of me? saith the Lord; and will ye not fear before me, who have set the sand for a bound to the sea, [as] a perpetual ordinance, and it shall not pass it: yea, it shall rage, but not prevail; and its waves shall roar, but not pass over it.
Мене ли се нећете бојати? Вели Господ; од мене ли нећете дрхтати? Који поставих песак мору за међу вечном наредбом, и неће прећи преко ње; ако му и устају вали, неће надјачати, ако и буче, неће је прећи.
23 But this people has a disobedient and rebellious heart; and they have turned aside and gone back:
Али је у народа овог срце упорно и непокорно; одступише и отидоше.
24 and they have not said in their heart, Let us fear now the Lord our God, who gives us the early and latter rain, according to the season of the fulfillment of the ordinance of harvest, and has preserved [it] for us.
Нити рекоше у срцу свом: Бојмо се Господа Бога свог, који нам даје дажд рани и позни на време, и чува нам недеље одређене за жетву.
25 Your transgressions have turned away these things, and your sins have removed good things from you.
Безакоња ваша одвраћају то, и греси ваши одбијају добро од вас.
26 For among my people were found ungodly men; and they have set snares to destroy men, and have caught [them].
Јер се налазе у народу мом безбожници, који вребају као птичари кад се притаје, мећу замке да хватају људе.
27 As a snare which has been set is full of birds, so are their houses full of deceit: therefore have they grown great, and become rich:
Као крлетка пуна птица тако су куће њихове пуне преваре; зато посташе велики и обогатише.
28 and they have transgressed [the rule of] judgment; they have not judged the cause of the orphan, nor have they judged the cause of the widow.
Угојише се, сјају се, мимоилазе зло, не чине правде ни сирочету, и опет им је добро, и не дају правице убогима.
29 Shall I not visit for these things? saith the Lord: and shall not my soul be avenged on such a nation as this?
Зато ли нећу походити? Вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу?
30 Shocking and horrible deeds have been done on the land;
Чудо и страхота бива у земљи.
31 the prophets utter unrighteous prophecies, and the priests have clapped their hands: and my people has loved [to have it] thus: and what will ye do for the future.
Пророци пророкују лажно, и свештеници господују преко њих, и народу је мом то мило. А шта ћете радити на последак?
