Esias 43
1 And now thus saith the Lord God that made thee, O Jacob, and formed thee, O Israel, Fear not: for I have redeemed thee, I have called thee [by] thy name; thou art mine.
Али сада овако вели Господ, који те је створио, Јакове, и који те је саздао, Израиљу: не бој се, јер те откупих, позвах те по имену твом; мој си.
2 And if thou pass through water, I am with thee; and the rivers shall not overflow thee: and if thou go through fire, thou shalt not be burned; the flame shall not burn thee.
Кад пођеш преко воде, ја ћу бити с тобом, или преко река, неће те потопити; кад пођеш кроз огањ, нећеш изгорети и неће те пламен опалити.
3 For I am the Lord thy God, the Holy One of Israel, that saves thee: I have made Egypt and Ethiopia thy ransom, and [given] Soene for thee.
Јер сам ја Господ, Бог твој, Светац Израиљев, Спаситељ твој; дадох у откуп за те Мисир, Етиопску и Севу место тебе.
4 Since thou becamest precious in my sight, thou hast become glorious, and I have loved thee: and I will give men for thee, and princes for thy life.
Откако си ми постао драг, прославио си се и ја те љубих; и дадох људе за те и народе за душу твоју.
5 Fear not; for I am with thee: I will bring thy seed from the east, and will gather thee from the west.
Не бој се, јер сам ја с тобом; од истока ћу довести семе твоје, и од запада сабраћу те.
6 I will say to the north, Bring; and to the south, Keep not back; bring my sons from the [land] afar off, and my daughters from the ends of the earth;
Казаћу северу: Дај, и југу: Не брани; доведи синове моје из далека и кћери моје с крајева земаљских,
7 [even] all who are called by my name: for I have prepared him for my glory, and I have formed him, and have made him:
Све, који се зову мојим именом и које створих на славу себи, саздах и начиних.
8 and I have brought forth the blind people; for [their] eyes are alike blind, and they that have ears are deaf.
Изведи народ слепи који има очи, и глуви који има уши.
9 All the nations are gathered together, and princes shall be gathered out of them: who will declare these things? or who will declare to you things from the beginning? let them bring forth their witnesses, and be justified; and let them hear, and declare the truth.
Сви народи нека се скупе, и нека се саберу племена; ко је између њих напред казао то или нам казао шта је било пре? Нека доведу сведоке своје и оправдају се; или нека чују, и кажу: Истина је.
10 Be ye my witnesses, and I [too am] a witness, saith the Lord God, and my servant whom I have chosen: that ye may know, and believe, and understand that I am [he]: before me there was no other God, and after me there shall be none.
Ви сте моји сведоци, вели Господ, и слуга мој кога изабрах, да бисте знали и веровали ми и разумели да сам ја; пре мене није било Бога нити ће после мене бити.
11 I am God; and beside me there is no Saviour.
Ја сам, ја сам Господ, и осим мене нема Спаситеља.
12 I have declared, and have saved; I have reproached, and there was no strange [god] among you: ye are my witnesses, and I am the Lord God,
Ја објавих, и спасох, и напред казах, и никоји туђ бог међу вама, и ви сте ми сведоци, вели Господ, и ја сам Бог.
13 even from the beginning; and there is none that can deliver out of my hands: I will work, and who shall turn it back?
Ја сам од пре него дан поста, и нико не може избавити из моје руке; кад радим, ко ће смести?
14 Thus saith the Lord God that redeems you, the Holy One of Israel; for your sakes I will send to Babylon, and I will stir up all that flee, and the Chaldeans shall be bound in ships.
Овако говори Господ Избавитељ ваш, Светац Израиљев: Вас ради послаћу у Вавилон и побацаћу све преворнице, и Халдејце с лађама, којима се хвале.
15 I am the Lord God, your Holy One, who have appointed for Israel your king.
Ја сам Господ Светац ваш, Створитељ Израиљев, цар ваш.
16 Thus saith the Lord, who makes a way in the sea, and a path in the mighty water;
Овако говори Господ који је начинио по мору пут и по силним водама стазу,
17 who brought forth chariots and horse, and a mighty multitude: but they have lain down, and shall not rise: they are extinct, as quenched flax.
Који изводи кола и коње, војску и силу, да сви попадају и не могу устати, да се угасе као што се гаси свештило:
18 Remember ye not the former things, and consider not the ancient things.
Не помињите шта је пре било и не мислите о старим стварима.
19 Behold, I [will] do new things, which shall presently spring forth, and ye shall know them: and I will make a way in the wilderness, and rivers in the dry land.
Ево, ја ћу учинити ново, одмах ће настати; нећете ли га познати? Још ћу начинити у пустињи пут, реке у сувој земљи.
20 the beasts of the field shall bless me, the owls and young ostriches; for I have given water in the wilderness, and rivers in the dry land, to give drink to my chosen race,
Славиће ме звери пољске, змајеви и сове, што сам извео у пустињу воде, реке у земљи сувој, да напојим народ свој, изабраника свог.
21 my people whom I have preserved to tell forth my praises.
Народ који саздах себи, приповедаће хвалу моју.
22 I have not now called thee, O Jacob; neither have I made thee weary, O Israel.
А ти, Јакове, не призива ме, и бејах ти досадан, Израиљу.
23 Thou hast not brought me the sheep of thy whole-burnt-offering; neither hast thou glorified me with thy sacrifices. I have not caused thee to serve with sacrifices, neither have I wearied thee with frankincense.
Ниси ми принео јагњета на жртву паљеницу, и жртвама својим ниси ме почастио; нисам те нагонио да ми служиш приносима, нити сам те трудио да ми кадиш.
24 Neither hast thou purchased for me victims for silver, neither have I desired the fat of thy sacrifices: but thou didst stand before me in thy sins, and in thine iniquities.
Ниси ми купио за новце када, нити си ме претилином жртава својих наситио, него си ме мучио својим гресима, и досадио си ми безакоњем својим.
25 I, [even] I, am he that blots out thy transgressions for mine own sake, and thy sins; and I will not remember [them].
Ја, ја сам бришем твоје преступе себе ради, и грехе твоје не помињем.
26 But do thou remember, and let us plead [together]: do thou first confess thy transgressions, that thou mayest be justified.
Опомени ме, да се судимо, казуј, да се оправдаш.
27 Your fathers first, and your princes have transgressed against me.
Отац твој први сагреши, и учитељи твоји скривише ми.
28 And the princes have defiled my sanctuaries: so I gave Jacob [to enemies] to destroy, and Israel to reproach.
Зато ћу избацити из светиње кнезове, и даћу Јакова у проклетство и Израиља у срамоту.
