Genesis 18
1 And God appeared to him by the oak of Mambre, as he sat by the door of his tent at noon.
После му се јави Господ у равници мамријској кад сеђаше на вратима пред шатором својим у подне.
2 And he lifted up his eyes and beheld, and lo! three men stood before him; and having seen them he ran to meet them from the door of his tent, and did obeisance to the ground.
Подигавши очи своје погледа, и гле, три човека стајаху према њему. И угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора свог, и поклони се до земље;
3 And he said, Lord, if indeed I have found grace in thy sight, pass not by thy servant.
И рече: Господе, ако сам нашао милост пред Тобом, немој проћи слуге свог.
4 Let water now be brought, and let them wash your feet, and do ye refresh [yourselves] under the tree.
Да вам донесем мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овим дрветом.
5 And I will bring bread, and ye shall eat, and after this ye shall depart on your journey, on account of which [refreshment] ye have turned aside to your servant. And he said, So do, as thou hast said.
И изнећу мало хлеба, те поткрепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге свог. И рекоше: Учини шта си казао.
6 And Abraam hasted to the tent to Sarrha, and said to her, Hasten, and knead three measures of fine flour, and make cakes.
И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: Брже замеси три копање белог брашна и испеци погаче.
7 And Abraam ran to the kine, and took a young calf, tender and good, and gave it to his servant, and he hasted to dress it.
Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови.
8 And he took butter and milk, and the calf which he had dressed; and he set them before them, and they did eat, and he stood by them under the tree.
Па онда изнесе масла и млека и теле које беше зготовио, и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху.
9 And he said to him, Where is Sarrha thy wife? And he answered and said, Behold! in the tent.
И они му рекоше: Где је Сара жена твоја? А он рече: Ено је под шатором.
10 And he said, I will return and come to thee according to this period seasonably, and Sarrha thy wife shall have a son; and Sarrha heard at the door of the tent, being behind him.
А један између њих рече: Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина. А Сара слушаше на вратима од шатора иза њега.
11 And Abraam and Sarrha were old, advanced in days, and the custom of women ceased with Sarrha.
А Аврам и Сара беху стари и временити, и у Саре беше престало шта бива у жена.
12 And Sarrha laughed in herself, saying, The thing has not as yet happened to me, even until now, and my lord is old.
Зато се насмеја Сара у себи говорећи: Пошто сам остарела, сад ли ће ми доћи радост? А и господар ми је стар.
13 And the Lord said to Abraam, Why is it that Sarrha has laughed in herself, saying, Shall I then indeed bear? but I am grown old.
Тада рече Господ Авраму: Што се смеје Сара говорећи: Истина ли је да ћу родити кад сам остарела?
14 Shall anything be impossible with the Lord? At this time I will return to thee seasonably, and Sarrha shall have a son.
Има ли шта тешко Господу? Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина.
15 But Sarrha denied, saying, I did not laugh, for she was afraid. And he said to her, Nay, but thou didst laugh.
А Сара удари у бах говорећи: Нисам се смејала. Јер се уплаши. Али Он рече: Није истина, него си се смејала.
16 And the men having risen up from thence looked towards Sodom and Gomorrha. And Abraam went with them, attending them on their journey.
Потом усташе људи оданде, и пођоше пут Содома; а Аврам пође с њима да их испрати.
17 And the Lord said, Shall I hide from Abraam my servant what things I intend to do?
А Господ рече: Како бих тајио од Аврама шта ћу учинити,
18 But Abraam shall become a great and populous nation, and in him shall all the nations of the earth be blest.
Кад ће од Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи?
19 For I know that he will order his sons, and his house after him, and they will keep the ways of the Lord, to do justice and judgment, that the Lord may bring upon Abraam all things whatsoever he has spoken to him.
Јер знам да ће заповедити синовима својим и дому свом након себе да се држе путева Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму шта му је обећао.
20 And the Lord said, The cry of Sodom and Gomorrha has been increased towards me, and their sins are very great.
И рече Господ: Вика је у Содому и Гомору велика, и грех је њихов грдан.
21 I will therefore go down and see, if they completely correspond with the cry which comes to me, and if not, that I may know.
Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам.
22 And the men having departed thence, came to Sodom; and Abraam was still standing before the Lord.
И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом,
23 And Abraam drew nigh and said, Wouldest thou destroy the righteous with the wicked, and shall the righteous be as the wicked?
И приступив Аврам рече: Хоћеш ли погубити и праведног с неправедним?
24 Should there be fifty righteous in the city, wilt thou destroy them? wilt thou not spare the whole place for the sake of the fifty righteous, if they be in it?
Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити месту за оних педесет праведника што су у њему?
25 By no means shalt thou do as this thing [is] so as to destroy the righteous with the wicked, so the righteous shall be as the wicked: by no means. Thou that judgest the whole earth, shalt thou not do right?
Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија целе земље неће судити право?
26 And the Lord said, If there should be in Sodom fifty righteous in the city, I will spare the whole city, and the whole place for their sakes.
И рече Господ: Ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу целом месту њих ради.
27 And Abraam answered and said, Now I have begun to speak to my Lord, and I am earth and ashes.
А Аврам одговори и рече: Гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео.
28 But if the fifty righteous should be diminished to forty-five, wilt thou destroy the whole city because of the five [wanting]? And he said, I will not destroy it, if I should find there forty-five.
Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за оних пет потрти сав град? Одговори: Нећу, ако нађем четрдесет и пет.
29 And he continued to speak to him still, and said, But if there should be found there forty? And he said, I will not destroy it for the forty's sake.
И стаде даље говорити, и рече: Може бити да ће се наћи четрдесет. Рече: Нећу ради оних четрдесет.
30 And he said, Will there be anything [against me], Lord, if I shall speak? but if there be found there thirty? And he said, I will not destroy it for the thirty's sake.
Потом рече: Немој се гневити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет. И рече: Нећу, ако нађем тридесет.
31 And he said, Since I am able to speak to the Lord, what if there should be found there twenty? And he said, I will not destroy it, if I should find there twenty.
Опет рече: Гле сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет. Рече: Нећу их погубити за оних двадесет.
32 And he said, Will there be anything [against me], Lord, if I speak yet once? but if there should be found there ten? And he said, I will not destroy it for the ten's sake.
Најпосле рече: Немој се гневити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет. Рече: Нећу их погубити ради оних десет.
33 And the Lord departed, when he left off speaking to Abraam, and Abraam returned to his place.
И Господ отиде свршивши разговор са Аврамом; а Аврам се врати на своје место.
