Song of Solomon 6
1 Where is your loved one gone, O most fair among women? Where is your loved one turned away, that we may go looking for him with you?
Куда отиде драги твој, најлепша међу женама? Куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом?
2 My loved one is gone down into his garden, to the beds of spices, to take food in the gardens, and to get lilies.
Драги мој сиђе у врт свој, к лехама мирисног биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.
3 I am for my loved one, and my loved one is for me; he takes food among the lilies.
Ја сам драгог свог, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.
4 You are beautiful, O my love, as Tirzah, as fair as Jerusalem; you are to be feared like an army with flags.
Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.
5 Let your eyes be turned away from me; see, they have overcome me; your hair is as a flock of goats which take their rest on the side of Gilead.
Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.
6 Your teeth are like a flock of sheep which come up from the washing; every one has two lambs, and there is not one without young.
Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.
7 Like pomegranate fruit are the sides of your head under your veil.
Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.
8 There are sixty queens, and eighty servant-wives, and young girls without number.
Шездесет има царица и осамдесет иноча, и девојака без броја;
9 My dove, my very beautiful one, is but one; she is the only one of her mother, she is the dearest one of her who gave her birth. The daughters saw her, and gave her a blessing; yes, the queens and the servant-wives, and they gave her praises.
Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видеше је девојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.
10 Who is she, looking down as the morning light, fair as the moon, clear as the sun, who is to be feared like an army with flags?
Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?
11 I went down into the garden of nuts to see the green plants of the valley, and to see if the vine was in bud, and the pomegranate-trees were in flower.
Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.
12 Before I was conscious of it, ...
Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.
13 Come back, come back, O Shulammite; come back, come back, so that our eyes may see you. What will you see in the Shulammite? A sword-dance.
Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? Као чете војничке.
