Song of Solomon 2
1 I am a rose of Sharon, a flower of the valleys.
Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
2 As the lily-flower among the thorns of the waste, so is my love among the daughters.
Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
3 As the apple-tree among the trees of the wood, so is my loved one among the sons. I took my rest under his shade with great delight, and his fruit was sweet to my taste.
Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
4 He took me to the house of wine, and his flag over me was love.
Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
5 Make me strong with wine-cakes, let me be comforted with apples; I am overcome with love.
Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
6 His left hand is under my head, and his right hand is round about me.
Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
7 I say to you, O daughters of Jerusalem, by the roes of the field, do not let love be moved till it is ready.
Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
8 The voice of my loved one! See, he comes dancing on the mountains, stepping quickly on the hills.
Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
9 My loved one is like a roe; see, he is on the other side of our wall, he is looking in at the windows, letting himself be seen through the spaces.
Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
10 My loved one said to me, Get up, my love, my fair one, and come away.
Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
11 For, see, the winter is past, the rain is over and gone;
Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
12 The flowers are come on the earth; the time of cutting the vines is come, and the voice of the dove is sounding in our land;
Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
13 The fig-tree puts out her green fruit and the vines with their young fruit give a good smell. Get up from your bed, my beautiful one, and come away.
Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
14 O my dove, you are in the holes of the mountain sides, in the cracks of the high hills; let me see your face, let your voice come to my ears; for sweet is your voice, and your face is fair.
Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
15 Take for us the foxes, the little foxes, which do damage to the vines; our vines have young grapes.
Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
16 My loved one is mine, and I am his: he takes his food among the flowers.
Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
17 Till the evening comes, and the sky slowly becomes dark, come, my loved one, and be like a roe on the mountains of Bether.
Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
