Psalms 88
1 A Song. A Psalm. Of the sons of Korah. To the chief music-maker; put to Mahalath Leannoth. Maschil. Of Heman the Ezrahite. O Lord, God of my salvation, I have been crying to you for help by day and by night:
Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
2 Let my prayer come before you; give ear to my cry:
Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу. (Sheol h7585)
4 I am numbered among those who go down into the earth; I have become like a man for whom there is no help:
Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
5 My soul is among the dead, like those in the underworld, to whom you give no more thought; for they are cut off from your care.
Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
6 You have put me in the lowest deep, even in dark places.
Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
7 The weight of your wrath is crushing me, all your waves have overcome me. (Selah)
Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
8 You have sent my friends far away from me; you have made me a disgusting thing in their eyes: I am shut up, and not able to come out.
Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
9 My eyes are wasting away because of my trouble: Lord, my cry has gone up to you every day, my hands are stretched out to you.
Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
10 Will you do works of wonder for the dead? will the shades come back to give you praise? (Selah)
Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
11 Will the story of your mercy be given in the house of the dead? will news of your faith come to the place of destruction?
Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
12 May there be knowledge of your wonders in the dark? or of your righteousness where memory is dead?
Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
13 But to you did I send up my cry, O Lord; in the morning my prayer came before you.
Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
14 Lord, why have you sent away my soul? why is your face covered from me?
Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
15 I have been troubled and in fear of death from the time when I was young; your wrath is hard on me, and I have no strength.
Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
16 The heat of your wrath has gone over me; I am broken by your cruel punishments.
Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
17 They are round me all the day like water; they have made a circle about me.
Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
18 You have sent my friends and lovers far from me; I am gone from the memory of those who are dear to me.
Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
