Psalms 39
1 To the chief music-maker. Of Jeduthun. A Psalm. Of David. I said, I will give attention to my ways, so that my tongue may do no wrong; I will keep my mouth under control, while the sinner is before me.
Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
2 I made no sound, I said no word, even of good; and I was moved with sorrow.
Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,
3 My heart was burning in my breast; while I was deep in thought the fire was lighted; then I said with my tongue,
Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:
4 Lord, give me knowledge of my end, and of the measure of my days, so that I may see how feeble I am.
Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
5 You have made my days no longer than a hand's measure; and my years are nothing in your eyes; truly, every man is but a breath. (Selah)
Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.
6 Truly, every man goes on his way like an image; he is troubled for no purpose: he makes a great store of wealth, and has no knowledge of who will get it.
Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.
7 And now, Lord, what am I waiting for? my hope is in you.
Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.
8 Make me free from all my sins; do not let me be shamed by the man of evil behaviour.
Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.
9 I was quiet, and kept my mouth shut; because you had done it.
Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.
10 No longer let your hand be hard on me; I am wasted by the blows of your hand.
Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.
11 By the weight of your wrath against man's sin, the glory of his form is wasted away; truly every man is but a breath. (Selah)
Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.
12 Let my prayer come to your ears, O Lord, and give attention to my cry, make an answer to my weeping: for my time here is short before you, and in a little time I will be gone, like all my fathers.
Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.
13 Let your wrath be turned away from me, so that I may be comforted, before I go away from here, and become nothing.
Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.
