Psalms 146

1 Let the Lord be praised. Give praise to the Lord, O my soul.

Хвали, душо моја, Господа.

2 While I have breath I will give praise to the Lord: I will make melody to my God while I have my being.

Хвалићу Господа за живота свог, певаћу Богу свом док ме је год.

3 Put not your faith in rulers, or in the son of man, in whom there is no salvation.

Не уздајте се у кнезове, у сина човечијег, у ког нема помоћи.

4 Man's breath goes out, he is turned back again to dust; in that day all his purposes come to an end.

Изиђе из њега дух, и врати се у земљу своју: тај дан пропадну све помисли његове.

5 Happy is the man who has the God of Jacob for his help, whose hope is in the Lord his God:

Благо ономе, коме је помоћник Бог Јаковљев, коме је надање у Господу, Богу његовом,

6 Who made heaven and earth, the sea, and all things in them; who keeps faith for ever:

Који је створио небо и земљу, море и све што је у њима; који држи веру увек,

7 Who gives their rights to those who are crushed down; and gives food to those who are in need of it: the Lord makes the prisoners free;

Чини суд онима којима се чини криво; даје храну гладнима. Господ дреши свезане,

8 The Lord makes open the eyes of the blind; the Lord is the lifter up of those who are bent down; the Lord is a lover of the upright;

Господ отвара очи слепцима, подиже оборене, Господ љуби праведнике.

9 The Lord takes care of those who are in a strange land; he gives help to the widow and to the child who has no father; but he sends destruction on the way of sinners.

Господ чува дошљаке, помаже сироти и удовици; а пут безбожнички превраћа.

10 The Lord will be King for ever; your God, O Zion, will be King through all generations. Praise be to the Lord.

Господ је цар довека, Бог твој, Сионе, од колена до колена. Алилуја.