< Psalms 109 >

1 To the chief music-maker. Of David. A Psalm. God of my praise, let my prayer be answered;
Боже, славо моја, немој ћутати,
2 For the mouth of the sinner is open against me in deceit: his tongue has said false things against me.
Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
3 Words of hate are round about me; they have made war against me without cause.
Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
4 For my love they give me back hate; but I have given myself to prayer.
За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
5 They have put on me evil for good; hate in exchange for my love.
Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6 Put an evil man over him; and let one be placed at his right hand to say evil of him.
Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
7 When he is judged, let the decision go against him; and may his prayer become sin.
Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
8 Let his life be short; let another take his position of authority.
Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
9 Let his children have no father, and his wife be made a widow.
Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
10 Let his children be wanderers, looking to others for their food; let them be sent away from the company of their friends.
Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
11 Let his creditor take all his goods; and let others have the profit of his work.
Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
12 Let no man have pity on him, or give help to his children when he is dead.
Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
13 Let his seed be cut off; in the coming generation let their name go out of memory.
Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
14 Let the Lord keep in mind the wrongdoing of his fathers; and may the sin of his mother have no forgiveness.
Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
15 Let them be ever before the eyes of the Lord, so that the memory of them may be cut off from the earth.
Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
16 Because he had no mercy, but was cruel to the low and the poor, designing the death of the broken-hearted.
Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
17 As he took pleasure in cursing, so let it come on him; and as he had no delight in blessing, let it be far from him.
Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
18 He put on cursing like a robe, and it has come into his body like water, and into his bones like oil.
Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
19 Let it be to him as a robe which he puts on, let it be like a band which is round him at all times.
Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
20 Let this be the reward given to my haters from the Lord, and to those who say evil of my soul.
Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
21 But, O Lord God, give me your help, because of your name; take me out of danger, because your mercy is good.
А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
22 For I am poor and in need, and my heart is wounded in me.
Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
23 I am gone like the shade when it is stretched out: I am forced out of my place like a locust.
Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
24 My knees are feeble for need of food; there is no fat on my bones.
Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
25 As for me, they make sport of me; shaking their heads when they see me.
Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
26 Give me help, O Lord my God; in your mercy be my saviour;
Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
27 So that they may see that it is the work of your hand; that you, Lord, have done it.
Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
28 They may give curses but you give blessing; when they come up against me, put them to shame; but let your servant be glad.
Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
29 Let my haters be clothed with shame, covering themselves with shame as with a robe.
Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
30 I will give the Lord great praise with my mouth; yes, I will give praise to him among all the people.
Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
31 For he is ever at the right hand of the poor, to take him out of the hands of those who go after his soul.
Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.

< Psalms 109 >