Psalms 102
1 A Prayer of the man who is in trouble, when he is overcome, and puts his grief before the Lord. Give ear to my prayer, O Lord, and let my cry come to you.
Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
2 Let not your face be veiled from me in the day of my trouble; give ear to me, and let my cry be answered quickly.
Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
3 My days are wasted like smoke, and my bones are burned up as in a fire.
Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
4 My heart is broken; it has become dry and dead like grass, so that I give no thought to food.
Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
5 Because of the voice of my sorrow, my flesh is wasted to the bone.
Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
6 I am like a bird living by itself in the waste places; like the night-bird in a waste of sand.
Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
7 I keep watch like a bird by itself on the house-top.
Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
8 My haters say evil of me all day; those who are violent against me make use of my name as a curse.
Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
9 I have had dust for bread and my drink has been mixed with weeping:
Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
10 Because of your passion and your wrath, for I have been lifted up and then made low by you.
Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
11 My days are like a shade which is stretched out; I am dry like the grass.
Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
12 But you, O Lord, are eternal; and your name will never come to an end.
А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
13 You will again get up and have mercy on Zion: for the time has come for her to be comforted.
Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
14 For your servants take pleasure in her stones, looking with love on her dust.
Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
15 So the nations will give honour to the name of the Lord, and all the kings of the earth will be in fear of his glory:
Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
16 When the Lord has put up the walls of Zion, and has been been in his glory;
Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
17 When he has given ear to the prayer of the poor, and has not put his request on one side.
Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
18 This will be put in writing for the coming generation, and the people of the future will give praise to the Lord.
Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
19 For from his holy place the Lord has seen, looking down on the earth from heaven;
Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
20 Hearing the cry of the prisoner, making free those for whom death is ordered;
Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
21 So that they may give out the name of the Lord in Zion, and his praise in Jerusalem;
Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
22 When the peoples are come together, and the kingdoms, to give worship to the Lord.
Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
23 He has taken my strength from me in the way; he has made short my days.
Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
24 I will say, O my God, take me not away before my time; your years go on through all generations:
Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
25 In the past you put the earth on its base, and the heavens are the work of your hands.
Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
26 They will come to an end, but you will still go on; they all will become old like a coat, and like a robe they will be changed:
То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
27 But you are the unchanging One, and your years will have no end.
Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
28 The children of your servants will have a safe resting-place, and their seed will be ever before you.
Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
