Job 34
1 And Elihu made answer and said,
Још говори Елијуј и рече:
2 Give ear, you wise, to my words; and you who have knowledge, give attention to me;
Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
3 For words are tested by the ear, as food is tasted by the mouth.
Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
4 Let us make the decision for ourselves as to what is right; let us have the knowledge among ourselves of what is good.
Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
5 For Job has said, I am upright, and it is God who has taken away my right;
Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
6 Though I am right, still I am in pain; my wound may not be made well, though I have done no wrong.
Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
7 What man is like Job, a man who freely makes sport of God,
Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
8 And goes in the company of evil-doers, walking in the way of sinners?
И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
9 For he has said, It is no profit to a man to take delight in God.
Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
10 Now then, you wise, take note; you men of knowledge, give ear to me. Let it be far from God to do evil, and from the Ruler of all to do wrong.
Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
11 For he gives to every man the reward of his work, and sees that he gets the fruit of his ways.
Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
12 Truly, God does not do evil, and the Ruler of all is not a false judge.
Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
13 Who put the earth into his care, or made him responsible for the world?
Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
14 If he made his spirit come back to him, taking his breath into himself again,
Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
15 All flesh would come to an end together, and man would go back to the dust.
Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
16 If you are wise, take note of this; give ear to the voice of my words.
Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.
17 How may a hater of right be a ruler? and will you say that the upright Ruler of all is evil?
Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
18 He who says to a king, You are an evil-doer; and to rulers, You are sinners;
Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
19 Who has no respect for rulers, and who gives no more attention to those who have wealth than to the poor, for they are all the work of his hands.
А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
20 Suddenly they come to an end, even in the middle of the night: the blow comes on the men of wealth, and they are gone, and the strong are taken away without the hand of man.
Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
21 For his eyes are on the ways of a man, and he sees all his steps.
Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
22 There is no dark place, and no thick cloud, in which the workers of evil may take cover.
Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
23 For he does not give man a fixed time to come before him to be judged.
Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
24 He sends the strong to destruction without searching out their cause, and puts others in their place.
Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
25 For he has knowledge of their works, overturning them in the night, so that they are crushed.
Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
26 The evil-doers are broken by his wrath, he puts his hand on them with force before the eyes of all onlookers.
Као безбожне разбија их на видику.
27 Because they did not go after him, and took no note of his ways,
Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
28 So that the cry of the poor might come up to him, and the prayer of those in need come to his ears.
Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
34 Men of knowledge, and all wise men, hearing me, will say,
Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
35 Job's words do not come from knowledge; they are not the fruit of wisdom.
Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
36 May Job be tested to the end, because his answers have been like those of evil men.
Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
37 For in addition to his sin, he is uncontrolled in heart; before our eyes he makes sport of God, increasing his words against him.
Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
