Job 28
1 Truly there is a mine for silver, and a place where gold is washed out.
Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
2 Iron is taken out of the earth, and stone is changed into brass by the fire.
Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
3 Man puts an end to the dark, searching out to the farthest limit the stones of the deep places of the dark.
Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
4 He makes a deep mine far away from those living in the light of day; when they go about on the earth, they have no knowledge of those who are under them, who are hanging far from men, twisting from side to side on a cord.
Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
5 As for the earth, bread comes out of it; but under its face it is turned up as if by fire.
Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
6 Its stones are the place of sapphires, and it has dust of gold.
У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
7 No bird has knowledge of it, and the hawk's eye has never seen it.
Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
8 The great beasts have not gone over it, and the cruel lion has not taken that way.
Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
9 Man puts out his hand on the hard rock, overturning mountains by the roots.
На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
10 He makes deep ways, cut through the rock, and his eye sees everything of value.
Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
11 He keeps back the streams from flowing, and makes the secret things come out into the light.
Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
12 But where may wisdom be seen? and where is the resting-place of knowledge?
Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
13 Man has not seen the way to it, and it is not in the land of the living.
Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
14 The deep waters say, It is not in me: and the sea says, It is not with me.
Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
15 Gold may not be given for it, or a weight of silver in payment for it.
Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
16 It may not be valued with the gold of Ophir, with the onyx of great price, or the sapphire.
Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
17 Gold and glass are not equal to it in price, and it may not be exchanged for jewels of the best gold.
Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
18 There is no need to say anything about coral or crystal; and the value of wisdom is greater than that of pearls.
Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
19 The topaz of Ethiopia is not equal to it, and it may not be valued with the best gold.
Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
20 From where then does wisdom come, and where is the resting-place of knowledge?
Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
21 For it is kept secret from the eyes of all living, unseen by the birds of the air.
Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
22 Destruction and Death say, We have only had word of it with our ears.
Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
23 God has knowledge of the way to it, and of its resting-place;
Бог зна пут њен, и познаје место њено.
24 For his eyes go to the ends of the earth, and he sees everything under heaven.
Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
25 When he made a weight for the wind, measuring out the waters;
Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
26 When he made a law for the rain, and a way for the thunder-flames;
Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
27 Then he saw it, and put it on record; he gave it its fixed form, searching it out completely.
Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
28 And he said to man, Truly the fear of the Lord is wisdom, and to keep from evil is the way to knowledge.
А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
