< Ecclesiastes 4 >
1 And again I saw all the cruel things which are done under the sun; there was the weeping of those who have evil done to them, and they had no comforter: and from the hands of the evil-doers there went out power, but they had no comforter.
Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.
2 So my praise was for the dead who have gone to their death, more than for the living who still have life.
Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.
3 Yes, happier than the dead or the living seemed he who has not ever been, who has not seen the evil which is done under the sun.
Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.
4 And I saw that the cause of all the work and of everything which is done well was man's envy of his neighbour. This again is to no purpose and a desire for wind.
Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.
5 The foolish man, folding his hands, takes the flesh of his body for food.
Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:
6 One hand full of rest is better than two hands full of trouble and desire for wind.
Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.
7 Then I came back, and I saw an example of what is to no purpose under the sun.
Опет видех таштину под сунцем:
8 It is one who is by himself, without a second, and without son or brother; but there is no end to all his work, and he has never enough of wealth. For whom, then, am I working and keeping myself from pleasure? This again is to no purpose, and a bitter work.
Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.
9 Two are better than one, because they have a good reward for their work.
Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.
10 And if one has a fall, the other will give him a hand; but unhappy is the man who is by himself, because he has no helper.
Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.
11 So again, if two are sleeping together they are warm, but how may one be warm by himself?
Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?
12 And two attacked by one would be safe, and three cords twisted together are not quickly broken.
И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.
13 A young man who is poor and wise is better than a king who is old and foolish and will not be guided by the wisdom of others.
Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.
14 Because out of a prison the young man comes to be king, though by birth he was only a poor man in the kingdom.
Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.
15 I saw all the living under the sun round the young man who was to be ruler in place of the king.
Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.
16 There was no end of all the people, of all those whose head he was, but they who come later will have no delight in him. This again is to no purpose and desire for wind.
Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.