1 Kings 17
1 And Elijah the Tishbite, of Tishbe in Gilead, said to Ahab, By the living Lord, the God of Israel, whose servant I am, there will be no dew or rain in these years, but only at my word.
Тада рече Ахаву Илија Тесвићанин, један од насељеника галадских: Тако да је жив Господ Бог Израиљев, пред којим стојим, ових година неће бити росе ни дажда докле ја не кажем.
2 Then the word of the Lord came to him, saying,
Потом дође њему реч Господња говорећи:
3 Go from here in the direction of the east, and keep yourself in a secret place by the stream Cherith, east of Jordan.
Иди одавде, и обрати се на исток, и сакриј се код потока Хората према Јордану.
4 The water of the stream will be your drink, and by my orders the ravens will give you food there.
И из оног потока пиј, а гавранима сам заповедио да те хране онде.
5 So he went and did as the Lord said, living by the stream Cherith, east of Jordan.
И он отиде и учини по речи Господњој, и отишавши стани се код потока Хората, који је према Јордану.
6 And the ravens took him bread in the morning and meat in the evening; and the water of the stream was his drink.
И онде му гаврани доношаху хлеба и меса јутром и вечером, а из потока пијаше.
7 Now after a time the stream became dry, because there was no rain in the land.
Али после годину дана пресахну поток, јер не беше дажда у земљи.
8 Then the word of the Lord came to him, saying,
Тада дође њему реч Господња говорећи:
9 Up! go now to Zarephath, in Zidon, and make your living-place there; I have given orders to a widow woman there to see that you have food.
Устани, иди у Сарепту сидонску, и седи онде; ево заповедио сам онде жени удовици да те храни.
10 So he got up and went to Zarephath; and when he came to the door of the town, he saw a widow woman getting sticks together; and crying out to her he said, Will you give me a little water in a vessel for my drink?
И уставши отиде у Сарепту; и кад дође на врата градска, гле, жена удовица купљаше онде дрва; и он је дозва и рече јој: Донеси ми мало воде у суду да се напијем.
11 And when she was going to get it, he said to her, And get me with it a small bit of bread.
И она пође да донесе; а он је викну и рече: Донеси ми и хлеба мало.
12 Then she said, By the life of the Lord your God, I have nothing but a little meal in my store, and a drop of oil in the bottle; and now I am getting two sticks together so that I may go in and make it ready for me and my son, so that we may have a meal before our death.
А она рече: Тако да је жив Господ Бог твој, немам печеног хлеба до грст брашна у здели и мало уља у крчагу; и ето купим дрваца да отидем и зготовим себи и сину свом, да поједемо, па онда да умремо.
13 And Elijah said to her, Have no fear; go and do as you have said, but first make me a little cake of it and come and give it to me, and then make something for yourself and your son.
А Илија рече јој: Не бој се, иди, зготови како си рекла; али умеси прво мени један колачић од тога, и донеси ми, па после готови себи и сину свом.
14 For this is the word of the Lord, the God of Israel: The store of meal will not come to an end, and the bottle will never be without oil, till the day when the Lord sends rain on the earth.
Јер овако вели Господ Бог Израиљев: Брашно се из зделе неће потрошити нити ће уља у крчагу нестати докле не пусти Господ дажда на земљу.
15 So she went and did as Elijah said; and she and he and her family had food for a long time.
И она отиде и учини како рече Илија; и једе и она и он и дом њен годину дана;
16 The store of meal did not come to an end, and the bottle was never without oil, as the Lord had said by the mouth of Elijah.
Брашно се из зделе не потроши нити уља у крчагу неста по речи Господњој, коју рече преко Илије.
17 Now after this, the son of the woman of the house became ill, so ill that there was no breath in him.
А после тога разболе се син жени домаћици, и болест његова би врло тешка, тако да издахну.
18 And she said to Elijah, What have I to do with you, O man of God? have you come to put God in mind of my sin, and to put my son to death?
И она рече Илији: Шта је теби до мене, човече Божји? Јеси ли дошао к мени да споменеш безакоње моје и да ми умориш сина?
19 And he said to her, Give your son to me. And lifting him out of her arms, he took him up to his room and put him down on his bed.
А он јој рече: Дај ми сина свог. И узевши га из наручја њеног однесе га у горњу клет, где он сеђаше, и положи га на постељу своју.
20 And crying to the Lord he said, O Lord my God, have you sent evil even on the widow whose guest I am, by causing her son's death?
Тада завапи ка Господу и рече: Господе Боже мој, зар си и ову удовицу код које сам гост тако уцвелио уморивши јој сина?
21 And stretching herself out on the child three times, he made his prayer to the Lord, saying, O Lord my God, be pleased to let this child's life come back to him again.
И пруживши се над дететом три пута завапи ка Господу говорећи: Господе Боже мој, нека се поврати у дете душа његова.
22 And the Lord gave ear to the voice of Elijah, and the child's spirit came into him again, and he came back to life.
И Господ услиши глас Илијин, те се поврати у дете душа његова, и оживе.
23 And Elijah took the child down from his room into the house and gave him to his mother and said to her, See, your son is living.
А Илија узевши дете снесе га из горње клети у кућу, и даде га матери његовој, и рече Илија: Види, жив је твој син.
24 Then the woman said to Elijah, Now I am certain that you are a man of God, and that the word of the Lord in your mouth is true.
А жена рече Илији: Сада знам да си човек Божји и да је реч Господња у твојим устима истина.
