Song of Solomon 2
1 I am a rose of Sharon, a lily of the valley.
Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
2 Like a lily among the thorns is my darling among the maidens.
Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
3 Like an apple tree among the trees of the forest is my beloved among the young men. I delight to sit in his shade, and his fruit is sweet to my taste.
Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
4 He has brought me to the house of wine, and his banner over me is love.
Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
5 Sustain me with raisins; refresh me with apples, for I am faint with love.
Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
6 His left hand is under my head, and his right arm embraces me.
Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
7 O daughters of Jerusalem, I adjure you by the gazelles and does of the field: Do not arouse or awaken love until the time is right.
Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
8 Listen! My beloved approaches. Look! Here he comes, leaping across the mountains, bounding over the hills.
Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
9 My beloved is like a gazelle or a young stag. Look, he stands behind our wall, gazing through the windows, peering through the lattice.
Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
10 My beloved calls to me, “Arise, my darling. Come away with me, my beautiful one.
Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
11 For now the winter is past; the rain is over and gone.
Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
12 The flowers have appeared in the countryside; the season of singing has come, and the cooing of turtledoves is heard in our land.
Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
13 The fig tree ripens its figs; the blossoming vines spread their fragrance. Arise, come away, my darling; come away with me, my beautiful one.”
Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
14 O my dove in the clefts of the rock, in the crevices of the cliff, let me see your face, let me hear your voice; for your voice is sweet, and your countenance is lovely.
Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
15 Catch for us the foxes— the little foxes that ruin the vineyards— for our vineyards are in bloom.
Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
16 My beloved is mine and I am his; he pastures his flock among the lilies.
Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
17 Before the day breaks and shadows flee, turn, my beloved, and be like a gazelle or a young stag on the mountains of Bether.
Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
