Psalms 88
1 A song. A Psalm of the sons of Korah. For the choirmaster. According to Mahalath Leannoth. A Maskil of Heman the Ezrahite. O LORD, the God of my salvation, day and night I cry out before You.
Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
2 May my prayer come before You; incline Your ear to my cry.
Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу. (Sheol h7585)
4 I am counted among those descending to the Pit. I am like a man without strength.
Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
5 I am forsaken among the dead, like the slain who lie in the grave, whom You remember no more, who are cut off from Your care.
Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
6 You have laid me in the lowest Pit, in the darkest of the depths.
Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
7 Your wrath weighs heavily upon me; all Your waves have submerged me.
Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
8 You have removed my friends from me; You have made me repulsive to them; I am confined and cannot escape.
Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
9 My eyes grow dim with grief. I call to You daily, O LORD; I spread out my hands to You.
Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
10 Do You work wonders for the dead? Do departed spirits rise up to praise You?
Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
11 Can Your loving devotion be proclaimed in the grave, Your faithfulness in Abaddon?
Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
12 Will Your wonders be known in the darkness, or Your righteousness in the land of oblivion?
Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
13 But to You, O LORD, I cry for help; in the morning my prayer comes before You.
Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
14 Why, O LORD, do You reject me? Why do You hide Your face from me?
Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
15 From my youth I was afflicted and near death. I have borne Your terrors; I am in despair.
Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
16 Your wrath has swept over me; Your terrors have destroyed me.
Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
17 All day long they engulf me like water; they enclose me on every side.
Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
18 You have removed my beloved and my friend; darkness is my closest companion.
Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
