< Psalms 83 >

1 A song. A Psalm of Asaph. O God, be not silent; be not speechless; be not still, O God.
Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже!
2 See how Your enemies rage, how Your foes have reared their heads.
Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу.
3 With cunning they scheme against Your people and conspire against those You cherish,
По народ Твој зло наумише, и договарају се на изабране Твоје.
4 saying, “Come, let us erase them as a nation; may the name of Israel be remembered no more.”
Рекоше: Ходите да их истребимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.
5 For with one mind they plot together, they form an alliance against You—
Сложно присташе и супрот Теби веру ухватише:
6 the tents of Edom and the Ishmaelites, of Moab and the Hagrites,
Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,
7 of Gebal, Ammon, and Amalek, of Philistia with the people of Tyre.
Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;
8 Even Assyria has joined them, lending strength to the sons of Lot.
И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовим.
9 Do to them as You did to Midian, as to Sisera and Jabin at the River Kishon,
Учини им онако као Мадијану, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.
10 who perished at Endor and became like dung on the ground.
Који су истребљени у Аендору, нагнојише собом земљу.
11 Make their nobles like Oreb and Zeeb, and all their princes like Zebah and Zalmunna,
Уради с њима, с кнезовима њиховим, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховим као са Зевејем и Салманом.
12 who said, “Let us possess for ourselves the pastures of God.”
Јер говоре: Освојимо насеља Божија.
13 Make them like tumbleweed, O my God, like chaff before the wind.
Боже мој! Заповеди нека буду као прах, као песак пред ветром.
14 As fire consumes a forest, as a flame sets the mountains ablaze,
Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,
15 so pursue them with Your tempest, and terrify them with Your storm.
Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.
16 Cover their faces with shame, that they may seek Your name, O LORD.
Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе!
17 May they be ever ashamed and terrified; may they perish in disgrace.
Нека се стиде и сраме довека, нека се смету и изгину!
18 May they know that You alone, whose name is the LORD, are Most High over all the earth.
И нека знају да си Ти, коме је име Господ, једини највиши над свом земљом.

< Psalms 83 >