< Psalms 80 >
1 For the choirmaster. To the tune of “The Lilies of the Covenant.” A Psalm of Asaph. Hear us, O Shepherd of Israel, who leads Joseph like a flock; You who sit enthroned between the cherubim, shine forth
Пастире Израиљев, чуј! Који водиш синове Јосифове као овце, који седиш на херувимима, јави се!
2 before Ephraim, Benjamin, and Manasseh. Rally Your mighty power and come to save us.
Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крепост своју, и ходи да нам помогнеш.
3 Restore us, O God, and cause Your face to shine upon us, that we may be saved.
Боже! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!
4 O LORD God of Hosts, how long will Your anger smolder against the prayers of Your people?
Господе, Боже над војскама! Докле ћеш се гневити кад Те моли народ Твој?
5 You fed them with the bread of tears and made them drink the full measure of their tears.
Храниш их хлебом сузним, и појиш их сузама троструком мером.
6 You make us contend with our neighbors; our enemies mock us.
Учинио си да се око нас свађају суседи наши, и непријатељи се наши смеју међу собом.
7 Restore us, O God of Hosts, and cause Your face to shine upon us, that we may be saved.
Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!
8 You uprooted a vine from Egypt; You drove out the nations and transplanted it.
Из Мисира си пренео чокот, изагнао народе, и посадио га.
9 You cleared the ground for it, and it took root and filled the land.
Окрчио си за њ, и он пусти жиле, и заузе сву земљу.
10 The mountains were covered by its shade, and the mighty cedars with its branches.
Горе се покрише његовим сеном, и лозе су му као кедри Божији.
11 It sent out its branches to the Sea, and its shoots toward the River.
Пустио је лозе своје до мора и огранке своје до реке.
12 Why have You broken down its walls, so that all who pass by pick its fruit?
Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође?
13 The boar from the forest ravages it, and the creatures of the field feed upon it.
Горски вепар подгриза га, и пољска звер једе га.
14 Return, O God of Hosts, we pray! Look down from heaven and see! Attend to this vine—
Боже над војскама! Обрати се, погледај с неба и види, и обиђи виноград овај,
15 the root Your right hand has planted, the son You have raised up for Yourself.
Сад овај, који је посадила десница Твоја, и сина ког си укрепио себи!
16 Your vine has been cut down and burned; they perish at the rebuke of Your countenance.
Попаљен је огњем, исечен, од страшног погледа Твог пропаде.
17 Let Your hand be upon the man at Your right hand, on the son of man You have raised up for Yourself.
Нека буде рука Твоја над човеком деснице Твоје, над сином човечијим ког си утврдио себи!
18 Then we will not turn away from You; revive us, and we will call on Your name.
И нећемо одступити од Тебе, оживи нас, и име Твоје призиваћемо.
19 Restore us, O LORD God of Hosts; cause Your face to shine upon us, that we may be saved.
Господе, Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје, да се спасемо!