Psalms 77
1 For the choirmaster. According to Jeduthun. A Psalm of Asaph. I cried out to God; I cried aloud to God to hear me.
Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
2 In the day of trouble I sought the Lord; through the night my outstretched hands did not grow weary; my soul refused to be comforted.
У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
3 I remembered You, O God, and I groaned; I mused and my spirit grew faint.
Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
4 You have kept my eyes from closing; I am too troubled to speak.
Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
5 I considered the days of old, the years long in the past.
Пребрајам старе дане и године од векова.
6 At night I remembered my song; in my heart I mused, and my spirit pondered:
Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
7 “Will the Lord spurn us forever and never show His favor again?
"Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
8 Is His loving devotion gone forever? Has His promise failed for all time?
Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
9 Has God forgotten to be gracious? Has His anger shut off His compassion?”
Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
10 So I said, “I am grieved that the right hand of the Most High has changed.”
И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
11 I will remember the works of the LORD; yes, I will remember Your wonders of old.
Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
12 I will reflect on all You have done and ponder Your mighty deeds.
Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
13 Your way, O God, is holy. What god is so great as our God?
Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
14 You are the God who works wonders; You display Your strength among the peoples.
Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
15 With power You redeemed Your people, the sons of Jacob and Joseph.
Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
16 The waters saw You, O God; the waters saw You and swirled; even the depths were shaken.
Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
17 The clouds poured down water; the skies resounded with thunder; Your arrows flashed back and forth.
Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
18 Your thunder resounded in the whirlwind; the lightning lit up the world; the earth trembled and quaked.
Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
19 Your path led through the sea, Your way through the mighty waters, but Your footprints were not to be found.
По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
20 You led Your people like a flock by the hand of Moses and Aaron.
Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
