Psalms 74
1 A Maskil of Asaph. Why have You rejected us forever, O God? Why does Your anger smolder against the sheep of Your pasture?
Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
2 Remember Your congregation, which You purchased long ago and redeemed as the tribe of Your inheritance— Mount Zion where You dwell.
Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
3 Turn Your steps to the everlasting ruins, to everything in the sanctuary the enemy has destroyed.
Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
4 Your foes have roared within Your meeting place; they have unfurled their banners as signs,
Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
5 like men wielding axes in a thicket of trees
Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
6 and smashing all the carvings with hatchets and picks.
Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
7 They have burned Your sanctuary to the ground; they have defiled the dwelling place of Your Name.
Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
8 They said in their hearts, “We will crush them completely.” They burned down every place where God met us in the land.
Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
9 There are no signs for us to see. There is no longer any prophet. And none of us knows how long this will last.
Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
10 How long, O God, will the enemy taunt You? Will the foe revile Your name forever?
Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
11 Why do You withdraw Your strong right hand? Stretch it out to destroy them!
Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
12 Yet God is my King from ancient times, working salvation on the earth.
Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
13 You divided the sea by Your strength; You smashed the heads of the dragons of the sea;
Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
14 You crushed the heads of Leviathan; You fed him to the creatures of the desert.
Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
15 You broke open the fountain and the flood; You dried up the ever-flowing rivers.
Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
16 The day is Yours, and also the night; You established the moon and the sun.
Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
17 You set all the boundaries of the earth; You made the summer and winter.
Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
18 Remember how the enemy has mocked You, O LORD, how a foolish people has spurned Your name.
Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
19 Do not deliver the soul of Your dove to beasts; do not forget the lives of Your afflicted forever.
Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
20 Consider Your covenant, for haunts of violence fill the dark places of the land.
Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
21 Do not let the oppressed retreat in shame; may the poor and needy praise Your name.
Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
22 Rise up, O God; defend Your cause! Remember how the fool mocks You all day long.
Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
23 Do not disregard the clamor of Your adversaries, the uproar of Your enemies that ascends continually.
Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
