Psalms 50
1 A Psalm of Asaph. The Mighty One, God the LORD, speaks and summons the earth from where the sun rises to where it sets.
Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2 From Zion, perfect in beauty, God shines forth.
Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3 Our God approaches and will not be silent! Consuming fire precedes Him, and a tempest rages around Him.
Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4 He summons the heavens above, and the earth, that He may judge His people:
Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5 “Gather to Me My saints, who made a covenant with Me by sacrifice.”
"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
6 And the heavens proclaim His righteousness, for God Himself is Judge.
(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7 “Hear, O My people, and I will speak, O Israel, and I will testify against you: I am God, your God.
Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8 I do not rebuke you for your sacrifices, and your burnt offerings are ever before Me.
Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9 I have no need for a bull from your stall or goats from your pens,
Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10 for every beast of the forest is Mine— the cattle on a thousand hills.
Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11 I know every bird in the mountains, and the creatures of the field are Mine.
Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12 If I were hungry, I would not tell you, for the world is Mine, and the fullness thereof.
Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13 Do I eat the flesh of bulls, or drink the blood of goats?
Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14 Sacrifice a thank offering to God, and fulfill your vows to the Most High.
Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15 Call upon Me in the day of trouble; I will deliver you, and you will honor Me.”
Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16 To the wicked, however, God says, “What right have you to recite My statutes and to bear My covenant on your lips?
А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17 For you hate My instruction and cast My words behind you.
А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18 When you see a thief, you befriend him, and throw in your lot with adulterers.
Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19 You unleash your mouth for evil and unharness your tongue for deceit.
Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20 You sit and malign your brother; you slander your own mother’s son.
Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21 You have done these things, and I kept silent; you thought I was just like you. But now I rebuke you and accuse you to your face.
Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
22 Now consider this, you who forget God, lest I tear you to pieces, with no one to rescue you:
Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23 He who sacrifices a thank offering honors Me, and to him who rights his way, I will show the salvation of God.”
Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
