Psalms 38
1 A Psalm of David, for remembrance. O LORD, do not rebuke me in Your anger or discipline me in Your wrath.
Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
2 For Your arrows have pierced me deeply, and Your hand has pressed down on me.
Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
3 There is no soundness in my body because of Your anger; there is no rest in my bones because of my sin.
Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
4 For my iniquities have overwhelmed me; they are a burden too heavy to bear.
Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5 My wounds are foul and festering because of my sinful folly.
Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
6 I am bent and brought low; all day long I go about mourning.
Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
7 For my loins are full of burning pain, and no soundness remains in my body.
Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
8 I am numb and badly crushed; I groan in anguish of heart.
Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
9 O Lord, my every desire is before You; my groaning is not hidden from You.
Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
10 My heart pounds, my strength fails, and even the light of my eyes has faded.
Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11 My beloved and friends shun my disease, and my kinsmen stand at a distance.
Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
12 Those who seek my life lay snares; those who wish me harm speak destruction, plotting deceit all day long.
Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
13 But like a deaf man, I do not hear; and like a mute man, I do not open my mouth.
А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
14 I am like a man who cannot hear, whose mouth offers no reply.
Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
15 I wait for You, O LORD; You will answer, O Lord my God.
Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
16 For I said, “Let them not gloat over me— those who taunt me when my foot slips.”
Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
17 For I am ready to fall, and my pain is ever with me.
Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
18 Yes, I confess my iniquity; I am troubled by my sin.
Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
19 Many are my enemies without cause, and many hate me without reason.
Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20 Those who repay my good with evil attack me for pursuing the good.
Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21 Do not forsake me, O LORD; be not far from me, O my God.
Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
22 Come quickly to help me, O Lord my Savior.
Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
