Psalms 22
1 For the choirmaster. To the tune of “The Doe of the Dawn.” A Psalm of David. My God, my God, why have You forsaken me? Why are You so far from saving me, so far from my words of groaning?
Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
2 I cry out by day, O my God, but You do not answer, and by night, but I have no rest.
Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3 Yet You are holy, enthroned on the praises of Israel.
Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4 In You our fathers trusted; they trusted and You delivered them.
У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5 They cried out to You and were set free; they trusted in You and were not disappointed.
Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
6 But I am a worm and not a man, scorned by men and despised by the people.
А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
7 All who see me mock me; they sneer and shake their heads:
Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8 “He trusts in the LORD, let the LORD deliver him; let the LORD rescue him, since He delights in him.”
И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
9 Yet You brought me forth from the womb; You made me secure at my mother’s breast.
Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
10 From birth I was cast upon You; from my mother’s womb You have been my God.
За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11 Be not far from me, for trouble is near and there is no one to help.
Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12 Many bulls surround me; strong bulls of Bashan encircle me.
Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
13 They open their jaws against me like lions that roar and maul.
Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14 I am poured out like water, and all my bones are disjointed. My heart is like wax; it melts away within me.
Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15 My strength is dried up like a potsherd, and my tongue sticks to the roof of my mouth. You lay me in the dust of death.
Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16 For dogs surround me; a band of evil men encircles me; they have pierced my hands and feet.
Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17 I can count all my bones; they stare and gloat over me.
Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18 They divide my garments among them and cast lots for my clothing.
Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
19 But You, O LORD, be not far off; O my Strength, come quickly to help me.
Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20 Deliver my soul from the sword, my precious life from the power of wild dogs.
Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21 Save me from the mouth of the lion; at the horns of the wild oxen You have answered me!
Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22 I will proclaim Your name to my brothers; I will praise You in the assembly.
Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23 You who fear the LORD, praise Him! All descendants of Jacob, honor Him! All offspring of Israel, revere Him!
Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
24 For He has not despised or detested the torment of the afflicted. He has not hidden His face from him, but has attended to his cry for help.
Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
25 My praise for You resounds in the great assembly; I will fulfill my vows before those who fear You.
Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26 The poor will eat and be satisfied; those who seek the LORD will praise Him. May your hearts live forever!
Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
27 All the ends of the earth will remember and turn to the LORD. All the families of the nations will bow down before Him.
Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
28 For dominion belongs to the LORD and He rules over the nations.
Јер је Господње царство; Он влада народима.
29 All the rich of the earth will feast and worship; all who go down to the dust will kneel before Him— even those unable to preserve their lives.
Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
30 Posterity will serve Him; they will declare the Lord to a new generation.
Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
31 They will come and proclaim His righteousness to a people yet unborn— all that He has done.
Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
