Psalms 2

1 Why do the nations rage and the peoples plot in vain?

Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

2 The kings of the earth take their stand and the rulers gather together, against the LORD and against His Anointed One:

Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.

3 “Let us break Their chains and cast away Their cords.”

"Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

4 The One enthroned in heaven laughs; the Lord taunts them.

Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.

5 Then He rebukes them in His anger, and terrifies them in His fury:

Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:

6 “I have installed My King on Zion, upon My holy mountain.”

"Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој."

7 I will proclaim the decree spoken to Me by the LORD: “You are My Son; today I have become Your Father.

Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих.

8 Ask Me, and I will make the nations Your inheritance, the ends of the earth Your possession.

Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.

9 You will break them with an iron scepter; You will shatter them like pottery.”

Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

10 Therefore be wise, O kings; be admonished, O judges of the earth.

Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

11 Serve the LORD with fear, and rejoice with trembling.

Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

12 Kiss the Son, lest He be angry and you perish in your rebellion, when His wrath ignites in an instant. Blessed are all who take refuge in Him.

Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!