Psalms 109
1 For the choirmaster. A Psalm of David. O God of my praise, be not silent.
Боже, славо моја, немој ћутати,
2 For wicked and deceitful mouths open against me; they speak against me with lying tongues.
Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
3 They surround me with hateful words and attack me without cause.
Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
4 In return for my love they accuse me, but I am a man of prayer.
За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
5 They repay me evil for good, and hatred for my love.
Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6 Set over him a wicked man; let an accuser stand at his right hand.
Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
7 When he is tried, let him be found guilty, and may his prayer be regarded as sin.
Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
8 May his days be few; may another take his position.
Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
9 May his children be fatherless and his wife a widow.
Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
10 May his children wander as beggars, seeking sustenance far from their ruined homes.
Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
11 May the creditor seize all he owns, and strangers plunder the fruits of his labor.
Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
12 May there be no one to extend kindness to him, and no one to favor his fatherless children.
Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
13 May his descendants be cut off; may their name be blotted out from the next generation.
Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
14 May the iniquity of his fathers be remembered before the LORD, and the sin of his mother never be blotted out.
Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
15 May their sins always remain before the LORD, that He may cut off their memory from the earth.
Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
16 For he never thought to show kindness, but pursued the poor and needy and brokenhearted, even to their death.
Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
17 The cursing that he loved, may it fall on him; the blessing in which he refused to delight, may it be far from him.
Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
18 The cursing that he wore like a coat, may it soak into his body like water, and into his bones like oil.
Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
19 May it be like a robe wrapped about him, like a belt tied forever around him.
Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
20 May this be the LORD’s reward to my accusers, to those who speak evil against me.
Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
21 But You, O GOD, the Lord, deal kindly with me for the sake of Your name; deliver me by the goodness of Your loving devotion.
А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
22 For I am poor and needy; my heart is wounded within me.
Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
23 I am fading away like a lengthening shadow; I am shaken off like a locust.
Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
24 My knees are weak from fasting, and my body grows lean and gaunt.
Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
25 I am an object of scorn to my accusers; when they see me, they shake their heads.
Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
26 Help me, O LORD my God; save me according to Your loving devotion.
Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
27 Let them know that this is Your hand, that You, O LORD, have done it.
Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
28 Though they curse, You will bless. When they rise up, they will be put to shame, but Your servant will rejoice.
Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
29 May my accusers be clothed with disgrace; may they wear their shame like a robe.
Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
30 With my mouth I will thank the LORD profusely; I will praise Him in the presence of many.
Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
31 For He stands at the right hand of the needy one, to save him from the condemners of his soul.
Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.
