< Psalms 105 >

1 Give thanks to the LORD, call upon His name; make known His deeds among the nations.
Хвалите Господа; гласите име Његово; јављајте по народима дела Његова.
2 Sing to Him, sing praises to Him; tell of all His wonders.
Певајте Му и славите Га; казујте сва чудеса Његова.
3 Glory in His holy name; let the hearts of those who seek the LORD rejoice.
Хвалите се светим именом Његовим; нек се весели срце оних који траже Господа.
4 Seek out the LORD and His strength; seek His face always.
Тражите Господа и силу Његову, тражите лице Његово без престанка.
5 Remember the wonders He has done, His marvels, and the judgments He has pronounced,
Памтите чудеса Његова која је учинио, знаке Његове и судове уста Његових.
6 O offspring of His servant Abraham, O sons of Jacob, His chosen ones.
Семе Аврамово слуге су Његове, синови Јаковљеви изабрани Његови.
7 He is the LORD our God; His judgments carry throughout the earth.
Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови Његови.
8 He remembers His covenant forever, the word He ordained for a thousand generations—
Памти увек завет свој, реч, коју је дао на хиљаду колена.
9 the covenant He made with Abraham, and the oath He swore to Isaac.
Шта је заветовао Авраму, и за шта се клео Исаку.
10 He confirmed it to Jacob as a decree, to Israel as an everlasting covenant:
То је поставио Јакову за закон, и Израиљу за завет вечни,
11 “I will give you the land of Canaan as the portion of your inheritance.”
Говорећи: Теби ћу дати земљу хананску у наследни део.
12 When they were few in number, few indeed, and strangers in the land,
Тада их још беше мало на број, беше их мало, и беху дошљаци.
13 they wandered from nation to nation, from one kingdom to another.
Иђаху од народа до народа, из једног царства к другом племену.
14 He let no man oppress them; He rebuked kings on their behalf:
Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:
15 “Do not touch My anointed ones! Do no harm to My prophets!”
"Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла."
16 He called down famine on the land and cut off all their supplies of food.
И пусти глад на ону земљу; и потре сав хлеб што је за храну.
17 He sent a man before them— Joseph, sold as a slave.
Посла пред њима човека; у робље продан би Јосиф.
18 They bruised his feet with shackles and placed his neck in irons,
Оковима стегоше ноге његове, гвожђе тишташе душу његову,
19 until his prediction came true and the word of the LORD proved him right.
Док се стече реч његова, и реч Господња прослави га.
20 The king sent and released him; the ruler of peoples set him free.
Посла цар и одреши га; господар над народима, и пусти га.
21 He made him master of his household, ruler over all his substance,
Постави га господарем над домом својим, и заповедником над свим што имаше.
22 to instruct his princes as he pleased and teach his elders wisdom.
Да влада над кнезовима његовим по својој вољи, и старешине његове уразумљује.
23 Then Israel entered Egypt; Jacob dwelt in the land of Ham.
Тада дође Израиљ у Мисир, и Јаков се пресели у земљу Хамову.
24 And the LORD made His people very fruitful, more numerous than their foes,
И намножи Бог народ свој и учини га јачег од непријатеља његових.
25 whose hearts He turned to hate His people, to conspire against His servants.
Преврну се срце њихово те омрзнуше на народ Његов, и чинише лукавство слугама Његовим.
26 He sent Moses His servant, and Aaron, whom He had chosen.
Посла Мојсија, слугу свог, Арона изабраника свог.
27 They performed His miraculous signs among them, and wonders in the land of Ham.
Показаше међу њима чудотворну силу Његову и знаке Његове у земљи Хамовој.
28 He sent darkness, and it became dark— yet they defied His words.
Пусти мрак и замрачи, и не противише се речи Његовој.
29 He turned their waters to blood and caused their fish to die.
Претвори воду њихову у крв, и помори рибу њихову.
30 Their land teemed with frogs, even in their royal chambers.
Провре земља њихова жабама, и клети царева њихових.
31 He spoke, and insects swarmed— gnats throughout their country.
Рече, и дођоше бубине, уши по свим крајевима њиховим.
32 He gave them hail for rain, with lightning throughout their land.
Место дажда посла на њих град, живи огањ на земљу њихову.
33 He struck their vines and fig trees and shattered the trees of their country.
И поби чокоте њихове и смокве њихове, и потре дрвета у крајевима њиховим.
34 He spoke, and the locusts came— young locusts without number.
Рече, и дођоше скакавци и гусенице небројене;
35 They devoured every plant in their land and consumed the produce of their soil.
И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову.
36 Then He struck all the firstborn in their land, the firstfruits of all their vigor.
И поби све првенце у земљи њиховој, првине сваког труда њиховог.
37 He brought Israel out with silver and gold, and none among His tribes stumbled.
Изведе Израиљце са сребром и златом, и не беше сустала у племенима њиховим.
38 Egypt was glad when they departed, for the dread of Israel had fallen on them.
Обрадова се Мисир изласку њиховом, јер страх њихов беше на њ пао.
39 He spread a cloud as a covering and a fire to light up the night.
Разастре им облак за покривач, и огањ да светли ноћу.
40 They asked, and He brought quail and satisfied them with the bread of heaven.
Молише, и посла им препелице, и хлебом их небеским храни.
41 He opened a rock, and water gushed out; it flowed like a river in the desert.
Отвори камен и протече вода, реке протекоше по сувој пустињи.
42 For He remembered His holy promise to Abraham His servant.
Јер се опомињаше свете речи своје к Авраму, слузи свом.
43 He brought forth His people with rejoicing, His chosen with shouts of joy.
И изведе народ свој у радости, избране своје у весељу.
44 He gave them the lands of the nations, that they might inherit the fruit of others’ labor,
И даде им земљу народа и труд туђинаца у наследство.
45 that they might keep His statutes and obey His laws. Hallelujah!
Да би чували заповести Његове, и законе Његове пазили. Алилуја.

< Psalms 105 >