Psalms 104
1 Bless the LORD, O my soul! O LORD my God, You are very great; You are clothed with splendor and majesty.
Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2 He wraps Himself in light as with a garment; He stretches out the heavens like a tent,
Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3 laying the beams of His chambers in the waters above, making the clouds His chariot, walking on the wings of the wind.
Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
4 He makes the winds His messengers, flames of fire His servants.
Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
5 He set the earth on its foundations, never to be moved.
Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
6 You covered it with the deep like a garment; the waters stood above the mountains.
Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
7 At Your rebuke the waters fled; at the sound of Your thunder they hurried away—
Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
8 the mountains rose and the valleys sank to the place You assigned for them—
Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
9 You set a boundary they cannot cross, that they may never again cover the earth.
Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10 He sends forth springs in the valleys; they flow between the mountains.
Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11 They give drink to every beast of the field; the wild donkeys quench their thirst.
Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
12 The birds of the air nest beside the springs; they sing among the branches.
На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
13 He waters the mountains from His chambers; the earth is satisfied by the fruit of His works.
Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
14 He makes the grass grow for the livestock and provides crops for man to cultivate, bringing forth food from the earth:
Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
15 wine that gladdens the heart of man, oil that makes his face to shine, and bread that sustains his heart.
И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
16 The trees of the LORD have their fill, the cedars of Lebanon that He planted,
Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
17 where the birds build their nests; the stork makes her home in the cypresses.
На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
18 The high mountains are for the wild goats, the cliffs a refuge for the rock badgers.
Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19 He made the moon to mark the seasons; the sun knows when to set.
Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20 You bring darkness, and it becomes night, when all the beasts of the forest prowl.
Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
21 The young lions roar for their prey and seek their food from God.
Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
22 The sun rises, and they withdraw; they lie down in their dens.
Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
23 Man goes forth to his work and to his labor until evening.
Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24 How many are Your works, O LORD! In wisdom You have made them all; the earth is full of Your creatures.
Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
25 Here is the sea, vast and wide, teeming with creatures beyond number, living things both great and small.
Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26 There the ships pass, and Leviathan, which You formed to frolic there.
Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
27 All creatures look to You to give them their food in due season.
Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
28 When You give it to them, they gather it up; when You open Your hand, they are satisfied with good things.
Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29 When You hide Your face, they are terrified; when You take away their breath, they die and return to dust.
Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
30 When You send Your Spirit, they are created, and You renew the face of the earth.
Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31 May the glory of the LORD endure forever; may the LORD rejoice in His works.
Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
32 He looks on the earth, and it trembles; He touches the mountains, and they smolder.
Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33 I will sing to the LORD all my life; I will sing praise to my God while I have my being.
Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
34 May my meditation be pleasing to Him, for I rejoice in the LORD.
Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
35 May sinners vanish from the earth and the wicked be no more. Bless the LORD, O my soul. Hallelujah!
Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
