Proverbs 1
1 These are the proverbs of Solomon son of David, king of Israel,
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 for gaining wisdom and discipline, for comprehending words of insight,
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 and for receiving instruction in wise living and in righteousness, justice, and equity.
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 To impart prudence to the simple and knowledge and discretion to the young,
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 let the wise listen and gain instruction, and the discerning acquire wise counsel
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 by understanding the proverbs and parables, the sayings and riddles of the wise.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 The fear of the LORD is the beginning of knowledge, but fools despise wisdom and discipline.
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 Listen, my son, to your father’s instruction, and do not forsake the teaching of your mother.
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 For they are a garland of grace on your head and a pendant around your neck.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 My son, if sinners entice you, do not yield to them.
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 If they say, “Come along, let us lie in wait for blood, let us ambush the innocent without cause,
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
12 let us swallow them alive like Sheol, and whole like those descending into the Pit. (Sheol h7585)
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
13 We will find all manner of precious goods; we will fill our houses with plunder.
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 Throw in your lot with us; let us all share one purse”—
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 my son, do not walk the road with them or set foot upon their path.
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 For their feet run to evil, and they are swift to shed blood.
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 How futile it is to spread the net where any bird can see it!
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 But they lie in wait for their own blood; they ambush their own lives.
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 Such is the fate of all who are greedy, whose unjust gain takes the lives of its possessors.
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 Wisdom calls out in the street, she lifts her voice in the square;
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 in the main concourse she cries aloud, at the city gates she makes her speech:
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 “How long, O simple ones, will you love your simple ways? How long will scoffers delight in their scorn and fools hate knowledge?
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 If you had repented at my rebuke, then surely I would have poured out my spirit on you; I would have made my words known to you.
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 Because you refused my call, and no one took my outstretched hand,
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 because you neglected all my counsel, and wanted none of my correction,
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 in turn I will mock your calamity; I will sneer when terror strikes you,
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 when your dread comes like a storm, and your destruction like a whirlwind, when distress and anguish overwhelm you.
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 Then they will call on me, but I will not answer; they will earnestly seek me, but will not find me.
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 For they hated knowledge and chose not to fear the LORD.
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 They accepted none of my counsel; they despised all my reproof.
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 So they will eat the fruit of their own way, and be filled with their own devices.
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 For the waywardness of the simple will slay them, and the complacency of fools will destroy them.
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 But whoever listens to me will dwell in safety, secure from the fear of evil.”
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
