Proverbs 24
1 Do not envy wicked men or desire their company;
Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
2 for their hearts devise violence, and their lips declare trouble.
Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
3 By wisdom a house is built and by understanding it is established;
Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
4 through knowledge its rooms are filled with every precious and beautiful treasure.
И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
5 A wise man is strong, and a man of knowledge enhances his strength.
Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
6 Only with sound guidance should you wage war, and victory lies in a multitude of counselors.
Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
7 Wisdom is too high for a fool; he does not open his mouth in the meeting place.
Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
8 He who plots evil will be called a schemer.
Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
9 A foolish scheme is sin, and a mocker is detestable to men.
Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
10 If you faint in the day of distress, how small is your strength!
Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
11 Rescue those being led away to death, and restrain those stumbling toward the slaughter.
Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
12 If you say, “Behold, we did not know about this,” does not He who weighs hearts consider it? Does not the One who guards your life know? Will He not repay a man according to his deeds?
Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
13 Eat honey, my son, for it is good, and the honeycomb is sweet to your taste.
Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
14 Know therefore that wisdom is sweet to your soul. If you find it, there is a future for you, and your hope will never be cut off.
Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
15 Do not lie in wait, O wicked man, near the dwelling of the righteous; do not destroy his resting place.
Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
16 For though a righteous man may fall seven times, he still gets up; but the wicked stumble in bad times.
Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
17 Do not gloat when your enemy falls, and do not let your heart rejoice when he stumbles,
Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
18 or the LORD will see and disapprove, and turn His wrath away from him.
Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
19 Do not fret over evildoers, and do not be envious of the wicked.
Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
20 For the evil man has no future; the lamp of the wicked will be extinguished.
Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
21 My son, fear the LORD and the king, and do not associate with the rebellious.
Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
22 For they will bring sudden destruction. Who knows what ruin they can bring?
Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
23 These also are sayings of the wise: To show partiality in judgment is not good.
И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
24 Whoever tells the guilty, “You are innocent”— peoples will curse him, and nations will denounce him;
Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
25 but it will go well with those who convict the guilty, and rich blessing will come upon them.
А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
26 An honest answer given is like a kiss on the lips.
Ко говори речи истините, у уста љуби.
27 Complete your outdoor work and prepare your field; after that, you may build your house.
Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
28 Do not testify against your neighbor without cause, and do not deceive with your lips.
Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
29 Do not say, “I will do to him as he has done to me; I will repay the man according to his work.”
Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
30 I went past the field of a slacker and by the vineyard of a man lacking judgment.
Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
31 Thorns had grown up everywhere, thistles had covered the ground, and the stone wall was broken down.
И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
32 I observed and took it to heart; I looked and received instruction:
И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
33 A little sleep, a little slumber, a little folding of the hands to rest,
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
34 and poverty will come upon you like a robber, and need like a bandit.
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
