Numbers 12
1 Then Miriam and Aaron criticized Moses because of the Cushite woman he had married, for he had taken a Cushite wife.
И стадоше викати Марија и Арон на Мојсија ради жене Мадијанке, којом се ожени, јер се ожени Мадијанком.
2 “Does the LORD speak only through Moses?” they said. “Does He not also speak through us?” And the LORD heard this.
И рекоше: Зар је само преко Мојсија говорио Господ? Није ли говорио и преко нас? И то чу Господ.
3 Now Moses was a very humble man, more so than any man on the face of the earth.
А Мојсије беше човек врло кротак мимо све људе на земљи.
4 And suddenly the LORD said to Moses, Aaron, and Miriam, “You three, come out to the Tent of Meeting.” So the three went out,
И одмах рече Господ Мојсију и Арону и Марији: Дођите вас троје у шатор од састанка. И отидоше њих троје.
5 and the LORD came down in a pillar of cloud, stood at the entrance to the Tent, and summoned Aaron and Miriam. When both of them had stepped forward,
Тада сиђе Господ у ступу од облака, стаде на вратима од шатора. И викну Арона и Марију, и дођоше обоје.
6 He said, “Hear now My words: If there is a prophet among you, I, the LORD, will reveal Myself to him in a vision; I will speak to him in a dream.
И рече им: Чујте сада речи моје: пророк кад је међу вама, ја ћу му се Господ јављати у утвари и говорићу с њим у сну.
7 But this is not so with My servant Moses; he is faithful in all My house.
Али није такав мој слуга Мојсије, који је веран у свем дому мом.
8 I speak with him face to face, clearly and not in riddles; he sees the form of the LORD. Why then were you unafraid to speak against My servant Moses?”
Њему говорим из уста к устима, и он ме гледа доиста, а не у тами нити у каквој прилици Господњој. Како се дакле не побојасте викати на слугу мог, на Мојсија?
9 So the anger of the LORD burned against them, and He departed.
И гнев се Господњи распали на њих, и Он отиде.
10 As the cloud lifted from above the Tent, suddenly Miriam became leprous, white as snow. Aaron turned toward her, saw that she was leprous,
И облак се подиже са шатора; и гле, Марија беше губава, бела као снег. И Арон погледа Марију, а она губава.
11 and said to Moses, “My lord, please do not hold against us this sin we have so foolishly committed.
Тада рече Арон Мојсију: Господару, молим те, не мећи на нас греха овог, јер лудо учинисмо и згрешисмо.
12 Please do not let her be like a stillborn infant whose flesh is half consumed when he comes out of his mother’s womb.”
Немој да ова буде као мртво дете, коме је месо пола труло кад излази из утробе мајке своје.
13 So Moses cried out to the LORD, “O God, please heal her!”
И вапи Мојсије ка Господу говорећи: Боже, молим Ти се, исцели је.
14 But the LORD answered Moses, “If her father had but spit in her face, would she not have been in disgrace for seven days? Let her be confined outside the camp for seven days; after that she may be brought back in.”
А Господ одговори Мојсију: Да јој је отац њен пљунуо у лице, не би ли се стидела седам дана? Нека буде одлучена седам дана изван логора, а после нека буде опет примљена.
15 So Miriam was confined outside the camp for seven days, and the people did not move on until she was brought in again.
Тако би Марија одлучена изван логора седам дана; и народ не пође оданде докле Марија не би опет примљена.
16 After that, the people set out from Hazeroth and camped in the Wilderness of Paran.
А потом пође народ од Асирота, и стадоше у пустињи Фаранској.
