Matthew 13
1 That same day Jesus went out of the house and sat by the sea.
И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
2 Such large crowds gathered around Him that He got into a boat and sat down, while all the people stood on the shore.
И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
3 And He told them many things in parables, saying, “A farmer went out to sow his seed.
И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
4 And as he was sowing, some seed fell along the path, and the birds came and devoured it.
И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
5 Some fell on rocky ground, where it did not have much soil. It sprang up quickly because the soil was shallow.
А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
6 But when the sun rose, the seedlings were scorched, and they withered because they had no root.
И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
7 Other seed fell among thorns, which grew up and choked the seedlings.
А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
8 Still other seed fell on good soil and produced a crop—a hundredfold, sixtyfold, or thirtyfold.
А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
9 He who has ears, let him hear.”
Ко има уши да чује нека чује.
10 Then the disciples came to Jesus and asked, “Why do You speak to the people in parables?”
И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?
11 He replied, “The knowledge of the mysteries of the kingdom of heaven has been given to you, but not to them.
А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
12 Whoever has will be given more, and he will have an abundance. Whoever does not have, even what he has will be taken away from him.
Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
13 This is why I speak to them in parables: ‘Though seeing, they do not see; though hearing, they do not hear or understand.’
Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.
14 In them the prophecy of Isaiah is fulfilled: ‘You will be ever hearing but never understanding; you will be ever seeing but never perceiving.
И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.
15 For this people’s heart has grown callous; they hardly hear with their ears, and they have closed their eyes. Otherwise they might see with their eyes, hear with their ears, understand with their hearts, and turn, and I would heal them.’
Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.
16 But blessed are your eyes because they see, and your ears because they hear.
А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.
17 For truly I tell you, many prophets and righteous men longed to see what you see but did not see it, and to hear what you hear but did not hear it.
Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
18 Consider, then, the parable of the sower:
Ви пак чујте причу о сејачу:
19 When anyone hears the message of the kingdom but does not understand it, the evil one comes and snatches away what was sown in his heart. This is the seed sown along the path.
Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.
20 The seed sown on rocky ground is the one who hears the word and at once receives it with joy.
А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,
21 But since he has no root, he remains for only a season. When trouble or persecution comes because of the word, he quickly falls away.
Али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.
22 The seed sown among the thorns is the one who hears the word, but the worries of this life and the deceitfulness of wealth choke the word, and it becomes unfruitful. (aiōn g165)
А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане. (aiōn g165)
23 But the seed sown on good soil is the one who hears the word and understands it. He indeed bears fruit and produces a crop—a hundredfold, sixtyfold, or thirtyfold.”
А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
24 Jesus put before them another parable: “The kingdom of heaven is like a man who sowed good seed in his field.
Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,
25 But while everyone was asleep, his enemy came and sowed weeds among the wheat, and slipped away.
А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.
26 When the wheat sprouted and bore grain, then the weeds also appeared.
А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.
27 The owner’s servants came to him and said, ‘Sir, didn’t you sow good seed in your field? Where then did the weeds come from?’
Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
28 ‘An enemy did this,’ he replied. So the servants asked him, ‘Do you want us to go and pull them up?’
А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?
29 ‘No,’ he said, ‘if you pull the weeds now, you might uproot the wheat with them.
А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.
30 Let both grow together until the harvest. At that time I will tell the harvesters: First collect the weeds and tie them in bundles to be burned; then gather the wheat into my barn.’”
Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.
31 He put before them another parable: “The kingdom of heaven is like a mustard seed that a man planted in his field.
Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,
32 Although it is the smallest of all seeds, yet it grows into the largest of garden plants and becomes a tree, so that the birds of the air come and nest in its branches.”
Које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.
33 He told them still another parable: “The kingdom of heaven is like leaven that a woman took and mixed into three measures of flour, until all of it was leavened.”
Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
34 Jesus spoke all these things to the crowds in parables. He did not tell them anything without using a parable.
Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:
35 So was fulfilled what was spoken through the prophet: “I will open My mouth in parables; I will utter things hidden since the foundation of the world.”
Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.
36 Then Jesus dismissed the crowds and went into the house. His disciples came to Him and said, “Explain to us the parable of the weeds in the field.”
Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.
37 He replied, “The One who sows the good seed is the Son of Man.
А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;
38 The field is the world, and the good seed represents the sons of the kingdom. The weeds are the sons of the evil one,
А њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;
39 and the enemy who sows them is the devil. The harvest is the end of the age, and the harvesters are angels. (aiōn g165)
А непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели. (aiōn g165)
40 As the weeds are collected and burned in the fire, so will it be at the end of the age. (aiōn g165)
Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века. (aiōn g165)
41 The Son of Man will send out His angels, and they will weed out of His kingdom every cause of sin and all who practice lawlessness.
Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.
42 And they will throw them into the fiery furnace, where there will be weeping and gnashing of teeth.
И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
43 Then the righteous will shine like the sun in the kingdom of their Father. He who has ears, let him hear.
Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.
44 The kingdom of heaven is like treasure hidden in a field. When a man found it, he hid it again, and in his joy he went and sold all he had and bought that field.
Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.
45 Again, the kingdom of heaven is like a merchant in search of fine pearls.
Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,
46 When he found one very precious pearl, he went away and sold all he had and bought it.
Па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
47 Once again, the kingdom of heaven is like a net that was cast into the sea and caught all kinds of fish.
Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;
48 When it was full, the men pulled it ashore. Then they sat down and sorted the good fish into containers, but threw the bad away.
Која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.
49 So will it be at the end of the age: The angels will come and separate the wicked from the righteous, (aiōn g165)
Тако ће бити на полетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних. (aiōn g165)
50 and throw them into the fiery furnace, where there will be weeping and gnashing of teeth.
И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
51 Have you understood all these things?” “Yes,” they answered.
Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.
52 Then He told them, “For this reason, every scribe who has been discipled in the kingdom of heaven is like a homeowner who brings out of his storeroom new treasures as well as old.”
А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.
53 When Jesus had finished these parables, He withdrew from that place.
И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.
54 Coming to His hometown, He taught the people in their synagogue, and they were astonished. “Where did this man get such wisdom and miraculous powers?” they asked.
И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
55 “Isn’t this the carpenter’s son? Isn’t His mother’s name Mary, and aren’t His brothers James, Joseph, Simon, and Judas?
Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?
56 Aren’t all His sisters with us as well? Where then did this man get all these things?”
И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?
57 And they took offense at Him. But Jesus said to them, “Only in his hometown and in his own household is a prophet without honor.”
И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.
58 And He did not do many miracles there, because of their unbelief.
И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.
