Leviticus 24
1 Then the LORD said to Moses,
Још рече Господ Мојсију говорећи:
2 “Command the Israelites to bring you pure oil of pressed olives for the light, to keep the lamps burning continually.
Заповеди синовима Израиљевим нека ти донесу уље маслиново чисто, цеђено, за видело, да жишци горе вазда.
3 Outside the veil of the Testimony in the Tent of Meeting, Aaron is to tend the lamps continually before the LORD from evening until morning. This is to be a permanent statute for the generations to come.
Пред завесом сведочанства у шатору од састанка Арон ће их намештати да горе од вечера до јутра пред Господом вазда законом вечним од колена до колена.
4 He shall tend the lamps on the pure gold lampstand before the LORD continually.
На свећњак чисти намештаће жишке пред Господом вазда.
5 You are also to take fine flour and bake twelve loaves, using two-tenths of an ephah for each loaf,
И узми белог брашна, и испеци дванаест колача, сваки колач да буде од две десетине ефе.
6 and set them in two rows—six per row—on the table of pure gold before the LORD.
И постави их у два реда, по шест у један ред, на чистом столу пред Господом.
7 And you are to place pure frankincense near each row, so that it may serve as a memorial portion for the bread, an offering made by fire to the LORD.
И на сваки ред метни када чистог, да буде за сваки хлеб спомен, жртва огњена Господу.
8 Every Sabbath day the bread is to be set out before the LORD on behalf of the Israelites as a permanent covenant.
Сваке суботе нека их поставља свештеник пред Господом вазда узимајући од синова Израиљевих законом вечним.
9 It belongs to Aaron and his sons, who are to eat it in a holy place; for it is to him a most holy part of the offerings made by fire to the LORD—his portion forever.”
И биће Аронови и синова његових, који ће јести на месту светом, јер им је светиња над светињама од огњених жртава Господњих законом вечним.
10 Now the son of an Israelite mother and an Egyptian father went out among the Israelites, and a fight broke out in the camp between him and an Israelite.
А изађе син једне Израиљке, коме је отац био Мисирац, међу синове Израиљеве, и свади се у логору син жене Израиљке с неким Израиљцем.
11 The son of the Israelite woman blasphemed the Name with a curse. So they brought him to Moses. (His mother’s name was Shelomith daughter of Dibri, of the tribe of Dan.)
И псујући син жене Израиљке похули на име Божије, те га доведоше к Мојсију; а мати му беше по имену Саломита, кћи Давријина, од племена Дановог.
12 They placed him in custody until the will of the LORD should be made clear to them.
И метнуше га у затвор докле им се каже шта ће чинити с њим по речи Господњој.
13 Then the LORD said to Moses,
А Господ рече Мојсију говорећи:
14 “Take the blasphemer outside the camp, and have all who heard him lay their hands on his head; then have the whole assembly stone him.
Изведи тог псовача напоље из логора, и нека сви који су чули метну руке своје на главу његову, и нека га сав народ заспе камењем.
15 And you are to tell the Israelites, ‘If anyone curses his God, he shall bear the consequences of his sin.
А синовима Израиљевим кажи и реци: Ко би год похулио Бога свог, носиће грех свој.
16 Whoever blasphemes the name of the LORD must surely be put to death; the whole assembly must surely stone him, whether he is a foreign resident or native; if he blasphemes the Name, he must be put to death.
Ко би ружио име Господње, да се погуби, сав народ да га заспе камењем; и дошљак и домородац који би ружио име Господње, да се погуби.
17 And if a man takes the life of anyone else, he must surely be put to death.
И ко убије човека, да се погуби.
18 Whoever kills an animal must make restitution—life for life.
А ко убије живинче, нека врати друго, живинче за живинче.
19 If anyone injures his neighbor, whatever he has done must be done to him:
И ко рани ближњег свог, како учини тако да му буде:
20 fracture for fracture, eye for eye, tooth for tooth. Just as he injured the other person, the same must be inflicted on him.
Улом за улом, око за око, зуб за зуб; како оштети тело човеку, онако да му се учини.
21 Whoever kills an animal must make restitution, but whoever kills a man must be put to death.
Ко убије живинче, да врати друго; али ко убије човека, да се погуби.
22 You are to have the same standard of law for the foreign resident and the native; for I am the LORD your God.’”
Закон да вам је један, дошљаку да буде као и рођеном у земљи. Јер сам ја Господ Бог ваш.
23 Then Moses spoke to the Israelites, and they took the blasphemer outside the camp and stoned him. So the Israelites did as the LORD had commanded Moses.
И Мојсије каза синовима Израиљевим, а они изведоше псовача напоље из логора, и засуше га камењем; и учинише синови Израиљеви како Господ заповеди Мојсију.
