Job 39
1 “Do you know when mountain goats give birth? Have you watched the doe bear her fawn?
Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
2 Can you count the months they are pregnant? Do you know the time they give birth?
Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
3 They crouch down and bring forth their young; they deliver their newborn.
Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
4 Their young ones thrive and grow up in the open field; they leave and do not return.
Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
5 Who set the wild donkey free? Who released the swift donkey from the harness?
Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
6 I made the wilderness his home and the salt flats his dwelling.
Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
7 He scorns the tumult of the city and never hears the shouts of a driver.
Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
8 He roams the mountains for pasture, searching for any green thing.
Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
9 Will the wild ox consent to serve you? Will he stay by your manger at night?
Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
10 Can you hold him to the furrow with a harness? Will he plow the valleys behind you?
Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
11 Can you rely on his great strength? Will you leave your hard work to him?
Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
12 Can you trust him to bring in your grain and gather it to your threshing floor?
Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
13 The wings of the ostrich flap joyfully, but cannot match the pinions and feathers of the stork.
Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
14 For she leaves her eggs on the ground and lets them warm in the sand.
Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
15 She forgets that a foot may crush them, or a wild animal may trample them.
И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
16 She treats her young harshly, as if not her own, with no concern that her labor was in vain.
Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
17 For God has deprived her of wisdom; He has not endowed her with understanding.
Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
18 Yet when she proudly spreads her wings, she laughs at the horse and its rider.
Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
19 Do you give strength to the horse or adorn his neck with a mane?
Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
20 Do you make him leap like a locust, striking terror with his proud snorting?
Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
21 He paws in the valley and rejoices in his strength; he charges into battle.
Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
22 He laughs at fear, frightened of nothing; he does not turn back from the sword.
Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
23 A quiver rattles at his side, along with a flashing spear and lance.
Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
24 Trembling with excitement, he devours the distance; he cannot stand still when the ram’s horn sounds.
Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
25 At the blast of the horn, he snorts with fervor. He catches the scent of battle from afar— the shouts of captains and the cry of war.
Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
26 Does the hawk take flight by your understanding and spread his wings toward the south?
Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
27 Does the eagle soar at your command and make his nest on high?
Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
28 He dwells on a cliff and lodges there; his stronghold is on a rocky crag.
На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
29 From there he spies out food; his eyes see it from afar.
Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
30 His young ones feast on blood; and where the slain are, there he is.”
И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
